Godina do sada „uopšte nije bila dobra“ za H&M, izjavio je Karl-Johan Person, direktor i unuk osnivača lanca Erlinga Persona. A to je zapravo veoma blagi izraz za stanje u H&M: prihod je od početka godine pao za 62 odsto, a dobit od oko 134 miliona evra je najmanja u nekom kvartalu u poslednjih deset godina. Ne samo to: lanac je zatrpan robom koja nije prodata u vrednosti od nekih 3,5 milijarde evra.

Problemi H&M su očito barem isto tako veliki kao što je velik njihov lanac od 4.700 trgovina u čitavom svetu – neke od njih su međusobno udaljene tek par stotina metara. Nekad je to bila prva adresa za mlade, danas ih sve više zaobilaze. Zameraju što su trgovine pretrpane, neuredne, a nema ni dovoljno osoblja koji bi poslužilo. Naravno da ni konkurencija ne spava, od Primarka pa do Zare, a tu je i činjenica da mladi sve češće kupuju preko interneta.

Dečji rad, poginuli radnici...

Povrh toga dolaze i skandali koji su proteklih godina bili povezani s tim trgovačkim lancem. Tako su 2016. novinari otkrili da u pogonima u Mjanmaru za krajnjeg naručioca H&M rade i deca od 14 godina po 12 sati na dan za manje od dva evra dnevno. Ta mizerna „plata“ je polovina minimalca čak i u Mjanmaru.

Za ovaj koncern u Bangladešu radi čak 200 firmi što ga čini najvećim tekstilnim „partnerom“ u toj državi. Nakon što se srušila zgrada Rana Plaza u blizini Dake 2013, pri čemu je preko 1.100 radnika poginulo, H&M je potpisao „Sporazum o zaštiti od požara i bezbednosti radnog mesta“ sa svojim partnerima. Ali kako javljaju nezavisni izvori u Bangladešu, tih propisa se niko ne drži i niko ne proverava da li se nešto popravilo.

Odeća u elektrani

Osim toga su sve glasnije kritike te „brze mode“ koju simbolizuje upravo H&M. Kolekcije se menjaju najmanje osam puta godišnje, sve što se vidi na modnim pistama Milana i Njujorka brzo dobija jeftini surogat na policama švedske marke. To onda znači i katastrofu za životnu sredinu: modna kreatorka Ajlin Fišer je prilikom primanja jedne nagrade 2015. izjavila da su modna i tekstilna industrija „na drugom mestu u svetu po uništavanju okoline“. Gora je samo naftna industrija.

H&M uvek iznova pokušava da popravi svoj imidž: 2016. je mušterije pozvao da svoju staru odeću predaju u trgovini gde kupuju novu i obećao da će ona biti reciklirana. To je daleko od istine: lanac je priznao da tek hiljaditi deo onoga što se preda zaista biva prerađeno u novu odeću.

Korist od ove nevolje lanca H&M ima jedino jedna termoelektrana u Vesterasu u Švedskoj. Kako javljaju tamošnji mediji, iz H&M stižu ogromne planine odeće koja nije prodata – njom se lože kotlovi termoelektrane. Jedina uteha je što se tako ipak malčice smanjuje potrošnja fosilnih goriva.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android