Zbog blagog vremena proteklih dana, gasa sada ponovo ima više u skladištima. Popunjenost je početkom nedelje bila 71,3 odsto. Cilj nemačke vlade bio je da do početka februara bude na nivou od 40 procenata, a u stvari je skoro duplo veći.

Klaus Miler, direktor nemačke Federalne mrežne agencije koja je nadležna i za skladišta gasa, za ovu zimu je dao znak za prestanak „uzbune“. Ali i on već razmišlja unapred: „Sve što sada držimo u skladištima pomoći će nam da se pripremimo za sledeću zimu ili onu posle nje“, rekao je Miler.

Već sada se, kako je poručio, mora planirati i pripremati – sa kućnim sistemima grejanja, sa procesima zamene ili transformacije u industriji: „To se može postići, ali mora se uložiti mnogo truda.“

-pročitajte još: Da li je kriza sa gasom okončana?

Opuštanje po pitanju cena

Ekonomisti iz istraživačkog tima Dojče banke situaciju sagledavaju malo opuštenije. Oni očekuju da će skladišta gasa ponovo biti puna u julu. Naime, ako industrija nastavi da troši tako malo gasa, nivoi punjenja bi trebalo da padnu na 60 procenata krajem ove i na 70 procenata krajem sledeće zime. Marion Milberger i Erik Hajman iz Dojče banke procenjuju da će, ako se potražnja za gasom vrati na nivo iz prethodnih godina, skladišta gasa i dalje biti popunjena bar 30 odsto.

I cena gasa je poslednjih nedelja značajno pala, na oko 50 evra po megavat-satu. Na vrhuncu, krajem avgusta prošle godine, veleprodajna cena na referentnoj holandskoj TTF-berzi iznosila je 346 evra.

Naravno, Nemačka ne može da preživi zimu snabdevajući se samo iz skladišta gasa. To je zato što se prirodni gas u toj zemlji proizvodi samo u veoma malim količinama, pa je uvoz i dalje neophodan. Nakon obustavljanja uvoza iz Rusije, Nemačka se sada snabdeva uglavnom iz Norveške, Holandije i Belgije. Pored toga, potekle su i prve količine gasa iz prvog od šest planiranih nemačkih LNG-terminala.

Ipak, rizici ostaju, i Evropljanima još nije dozvoljeno da se potpuno opuste. Ako Kina nastavi da se ekonomski oporavlja, u narednim mesecima biće joj potrebno više tečnog zemnog gasa. Tada bi i Nemačka mogla da izgubi. S jedne strane, tečni gas će verovatno da poskupi zbog velike potražnje, a osim toga, moglo bi i da ga bude manje.

Naravno, od temperatura zavisi i kakva će biti snabdevenost gasom tokom predstojeće zime. Pored toga, Rusija i dalje isporučuje skoro 13 odsto (stanje od novembra 2022.) prirodnog gasa koji se trenutno troši u Evropskoj uniji, i to preko gasovoda u Ukrajini, ali i u Turskoj (Turski tok).

Ukoliko bi Rusija zaustavila te isporuke, onda bi taj deo takođe morao da se nabavlja negde drugde. Prema studiji Dojče banke, tehnički poremećaji na gasovodima u Norveškoj i Alžiru predstavljaju još jedan mogući rizik za snabdevanje gasom.

Cilj Evropske unije je da što brže poveća udeo obnovljivih izvora u snabdevanju energijom. Međutim, ne mogu sve industrije u potpunosti bez prirodnog gasa – recimo hemijska industrija, koja koristi prirodni gas ne samo kao energiju, već i kao sirovinu za proizvodnju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.