1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Hoće li nemačka železnica konačno raditi kako treba?

18. maj 2023.

Kašnjenja vozova, propale pruge, astronomski dugovi, visoke cene karata i štrajkovi osoblja – to su neki od problema Nemačke železnice. Da li su predviđena ulaganja od 45 milijardi evra dovoljna da se okrene novi list?

Svaki treći voz kasni
Svaki treći voz kasniFoto: Peter Kneffel/picture alliance/dpa

Šta god se dešavalo u Nemačkoj, van te zemlje opstaje kliše da se ovde zna red i posebno ceni tačnost te da, recimo, vozovi stižu u minut!

Ali to već duže vreme nije tačno. Prošle godine je kasnila trećina vozova državne Nemačke železnice (Dojče ban). Kvota kašnjenja se povećava iz godine u godinu.

Ne vrpolje se samo putnici po peronima, nego i logističke kompanije pene od besa jer teretni vozovi Dojče bana kasne.

Takvo poslovanje dovelo je ovu divovsku železničku firmu do duga od preko 30 milijardi evra. Putnici, osim na kašnjenja, kukaju zbog visokih cena karata i krcatih regionalnih vozova.

Na sve to ove godine su došli povremeni štrajkovi osoblja, koje traži značajna povećanja plata u jeku opštih poskupljenja. Štrajk u trajanju od 50 sati trebalo je da počne u nedelju (14. maj), ali je u poslednjem trenu otkazan.

Ni u Dojče banu nemaju iluzija. „Trenutna operativna situacija nije prihvatljiva za nas, putnike i železničke kompanije“, rekao je jedan portparol Železnica za DW.

Propale pruge

Jon Vort, analitičar železničkog saobraćaja iz Berlina, kaže da je najkrupniji problem nedostatak investicija u infrastrukturu.

„Železnice su došle do krajnjih granica“, kaže Vort za DW. „Ovde mnogo vozova saobraća po staroj i trošnoj infrastrukturi, naprosto se nije ulagalo u pruge, mostove ili signalizaciju onoliko koliko je potrebno da se ponudi pouzdana usluga.“

Sa time se slaže i Karl-Peter Nauman, počasni predsednik aktivističke grupe PRO Ban, koja se zalaže za bolji železnički saobraćaj. „Za mušterije to znači kašnjenja i, kao direktnu posledicu, propuštanje idućeg voza.“

Foto: picture-alliance/dpa/Becker

Ne samo da se mreža pruga održava loše, već se i – smanjuje. Ukupna dužina pruga je od 1994. smanjena za 20 odsto, bitno je smanjen i broj skretnica.

Kako kaže Jon Vort, to znači da su postojeće pruge krcate do krajnjih granica i da nema alternativa. Kad stane jedan voz, staju i svi iza njega.

U Dojče banu priznaju da je infrastruktura najveći problem i pripisuju je godinama „nedovoljnog“ finansiranja i ogromnim rastom potreba putnika. „Železnička mreža više ne može da izdrži“, kaže portparol firme, „delimično je zastarela, sklona kvarovima i premalog kapaciteta.“

Prema Vortu, odgovornost za probleme se taložila decenijama. „Nevolje potiču iz odluka koje su napravljene pre dvadeset godina“, kaže on. Bauman se slaže, kaže premalo je ulagano u širenje i održavanje mreže.

Ulaganja i karta od 49 evra

U martu je Državna revizorska služba objavila razorni izveštaj u kojem se zbog „permanentne krize“ železnice kritikuju prethodne nemačke Vlade i Dojče ban.

Kritikovana je gomila dugova kompanije, koja se u poslednjih sedam godina uvećava za pet miliona evra – dnevno.

„Potrebne su temeljne reforme kako bi železnički sistem mogao da odigra ulogu u prevozu i klimatskoj politici“, rekao je šef revizorske službe Kaj Šeler.

Za 49 evra u svaki gradski autobus, tramvaj ili regionalni voz u zemljiFoto: Fabian Strauch/dpa/picture alliance

Dojče ban i aktuelna Vlada su počele da preduzimaju korake. U martu su odobrena ogromna ulaganja od 45 milijardi evra do 2027. godine. Železnica je ključni deo plana nemačkih vlasti da zemlja do 2045. godine postane klimatski neutralna.

„Do 2030. godine biće stvorena veoma efikasna železnička mreža“, tvrdi portparol Dojče bana.

Nade se polažu i u takozvanu Dojčlandtiket, mesečnu pretplatnu kartu po ceni od 49 evra koja važi za sav gradski i regionalni saobraćaj u celoj Nemačkoj. Vožnja uz te karte počela je od ovog maja.

Stižu brži vozovi

Analitičar saobraćaja Jon Vort primećuje da su u toku veliki poduhvati, poput gradnje nove brze pruge između Frankfurta i Manhajma ili nabavke nove flote super-brzih vozova ICE 3 Neo.

Vort kaže da je Dojče ban i do sada odrađivao „pristojan posao pod veoma, veoma teškim okolnostima“, posebno zbog manjka investicija i činjenice da se broj putnika dramatično povećao poslednjih decenija.

Novi brži ICE 3 NeoFoto: Boris Roessler/dpa/picture alliance

U godini pre pandemije i pojačanog rada od kuće, Dojče ban je prevezao 2,6 milijardi putnika naspram 1,8 milijardi iz 2005. godine. Brojke u su potom pale ispod dve milijarde ljudi godišnje, ali se očekuje da ponovo rastu.

U Dojče banu kažu da su okrenuli novi list, i očekuju ove godine rekordan broj putnika u brzim vozovima dugih pruga. „To nas podstiče da postanemo bolji za naše mušterije što pre, jer Nemačka zaslužuje železnicu koja je efikasnija i tačnija“, dodaju u kompaniji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.