„I danas se dobro sećam tog događaja“, kaže istoričarka umetnosti Barbara Šok-Verner, koja je nekada radila na rekonstrukciji kelnske katedrale. „Sedela sam ispred televizora i gledala kako katedrala gori, potpuno prestravljena“. Najveći šok je doživela kada se srušio vrh tornja. Već tada je bila sigurna da će ponuditi pomoć pri rekonstrukciji Notr Dam.

Pariska katedrala u gotskom stilu je svetski poznata. Francuski pisac Viktor Igo (1802-1885) je ovekovečio u istorijskom romanu „Zvonar Bogorodičine crkve" koji je više puta i ekranizovan. Austrijski kompozitor Franc Šmit (1874-1939) je po tom romanu komponovao romantičnu operu sa istim naslovom. U ovoj katedrali je i Napoleon Bonaparta (1769-1821) krunisan za francuskog cara, a mnogo ranije je krunu francuskog kralja na istom mestu dobio i engleski monarh Henrik VI (1421-1471).

Katedrala je sagrađena između 1163. i 1345. godine i jedan je od glavnih simbola kulture i identiteta francuske nacije. Njena silueta se veličanstveno uzdiže nad ostrvom Il Delasite na Seni, u istorijskom centru Pariza.

Kada su pre tri godine snimci katedrale u plamenu obišli svet, svi su bili užasnuti i odasvud su počele da pristižu ponude za pomoć. Francuski predsednik Emanual Makron proglasio je restauraciju katedrale nacionalnim projektom i obećao da će ona biti gotova u roku od pet godina. Samo francuski donatori su u tu svrhu izdvojili oko 850 miliona evra.

Novac i ekspertiza iz Nemačke

I iz Nemačke su pristizale ponude za pomoć a sakupljeno je i 700.000 evra. Tri dana nakon požara je tadašnja državna ministarka za kulturu Monika Griters imenovala Barbaru Šok-Verner za koordinatorku nemačke pomoći.

U večeri kada je izbio požar, vatrogasci su došli tek kada se oglasio drugi protivpožarni alarm. U to vreme je u toku bila restauracija krova i centralnog i jedan deo katedrale je bio pod skelama. Zdanje je evakuisano ali se odmah potom požar proširio na krovnu konstrukciju. Sve su snimale i televizijske kamere.

Svet je bio šokiran. Nebo nad Parizom je gorelo. Ljudi su stajali na pariskim ulicama u neverici. Hoće li biti spasa za „Našu gospu od Pariza"? Tek sledećeg jutra, nakon više od dvanaest sati borbe, požar je potpuno ugašen.

Arhitektonsko čudo

Zatim je počelo traganje za uzrokom požara. Nagađanja su išla od mogućeg kratkog spoja u električnim instalacijama, do opuška cigarete. Do danas nije razjašnjeno kako je došlo do izbijanja vatre.

Istoričarka umetnosti Šok-Verner je odmah napravila procenu štete i ispostavilo se da ona nije bila tako velika kao što se u početku mislilo. „Hvala bogu da se nisu svi svodovi srušili", rekla je. Uništena su „samo" tri svoda. U horu je stvorena rupa. U početku je mislila da je zacelo uništena i statua Bogorodice, ali ostala je čitava – nije je pogodio nijedan od delova srušenog tornja. „To je čudo Notr Dam", rekla je ova ekspertkinja.

Posledice požara su ipak bile ogromne, a dodatnu štetu je izazvala i voda za gašenje zbog koje je čitava konstrukcija i danas vlažna. Šok-Verner kaže da bi moglo da potraje i deset godina dok se ta vlaga ne povuče. To bitno otežava restauraciju, jer „upotrebljeni farba i malter neće dugo trajati pošto će ih voda iz zidova rastvoriti".

Restauracija Notr Dam se brzo ispostavila kao ogroman finansijski, organizacioni i politički, projekat. U početku je valjalo najpre obezbediti objekat kako se oštećeni delovi katedrale ne bi dalje sami rušili. Tako je oprezno uklonjeno čitava konstrukcija koja je držala centralni toranj jer je bila ugnuta i izmeštena – „a to je trajalo čitavu godinu, jer je stalno postojala opasnost od rušenja svodova koji su je držali".

Francusko-nemačka saradnja ipak nije tekla tako lako, jer su se Francuzi pobunili što Nemci učestvuju u rekonstrukciji prozora i oduzimaju time posao francuskim kolegama. Stvari su se ipak vremenom izgladile, jer su Nemci naglasili da preuzimaju samo deo radova.

Rekonstrukcija glavnih orgulja

Tri godine nakon požara, počela je i restauracija glavnih orgulja katedrale. Njih nisu uništili ni požar, ni voda za gašenje. Ipak, pokrila ih je otrovna olovna prašina. Trenutno se u jednom ateljeu radi na restauraciji 19 ventila, a u jednoj radionici se čisti 8000 registara ovih orgulja. Tokom leta će biti restaurirana i njena četiri meha.

Nemačka istoričarka nije baš sigurna da će francuski predsednik Makron uspeti da ispuni svoje obećanje i završi rekonstrukciju Notr Dam do početka Olimpijskih igara u proleće 2024. „To je rok koji je sam predsednik odredio. Time se stvari dodatno otežavaju“, podseća Šok-Verner.

Najveće pitanje je da li će krov biti do tada gotov. Prozori bi trebalo da budu ugrađeni do sredine sledeće godine. Zatim se skela mora ukloniti da bi se orgulje vratile na svoje mesto. U 2024. godini bi katedrala ponovo mogla biti otvorena za posetioce.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.