„Duboko smo rastuženi zbog smrti našeg voljenog oca“, citira britanska novinska agencija Pres asosijejšn poruku dece Stivena Hoking Lusi, Roberta i Tima.

No, slavni astrofizičar je živeo 76 godina – mnogo duže nego što to nekada lekari predviđali. Hokingova karijera je počela teškim udarcem sudbine. Kada je imao 20 godina – i počeo da piše doktorski rad – kod njega su se pojavili prvi simptomi amiotrofne lateralne skleroze, bolesti kičmene moždine zbog koje je ubrzo postao vezan za invalidska kolica; izgubio je glas i komunicirao preko računara. I pored toga, dobro se nosio sa životom, i to privatnim – o čemu svedoče dva braka i troje dece – kao i radnim: 1979. je postao profesor na Kembridžu, na katedri koju je nekada držao legendarni Isak Njutn.

Odakle potiče materija?

U Kembridžu je Hoking dao svoj najveći doprinos fizici: polazeći od Ajnštajnove teorije relativnosti, dokazao je da je Veliki prasak pre 14 milijardi godina morao da počne „singularitetom“ – nepojmljivo malom tačkom koja ne može da se objasni današnjim formulama ni zakonima.

No, Hokingova omiljena tema su bile crne rupe – galaktički monstrumi koji svojom gravitacijom usisavaju sve što im se približi. Njegovo najvažnije saznanje: crne rupe ne postoje večito; njihova masa se polako smanjuje jer one emituju zračenje poznato kao Hokingova radijacija.

Ona još nije dokazana – zbog čega Hoking još nije dobio Nobelovu nagradu za fiziku: „Zračenje crnih rupa se može meriti“, tvrdio je, „ali, na nesreću, u našoj blizini nema crne rupe“. I pored nedostatka dokaza, većina stručnjaka je čvrsto uverena u postojanje Hokingovog zračenja.

„To je rezultat koji će biti nesporan još stotine godina“, ubeđen je Brus Alen, direktor instituta za gravitacionu fiziku Maks Plank u Hanoveru, inače bivši Hokingov student. Ipak, da li je Hoking bio drugi Ajnštajn, kao što mnogi kažu? „Doprinos Hokinga sigruno nije tako značajan kao Ajnštajnov“, kaže hamburški profesor Klaus Fredenhagen. „Teorijom relativnosti, Ajnštajn je doneo nešto sasvim novo, čega ranije nije bilo“. A Hoking je, dodaje, radio u okviru postojećih teorija koje je uspeo da proširi.

Lako shvatljive osnove fizike

Jedno je jasno: Hoking je, kao niko pre njega, uspeo da učini kosmologiju privlačnom za široku publiku. 1988. je objavio knjigu „Kratka povest vremena“ – to je postalo jedno od najuspešnijih dela popularne nauke. Iako je materija sve samo ne lako svarljiva, knjiga je prodata u milionskom tiražu a Hoking je postao kultna ličnost. On je o tome jednom rekao: „Siguran sam da je moj hendikep zaslužan za to što sam tako poznat. Ljudi su fascinirani kontrastom između moje ograničene fizičke snage i moćne prirode univerzuma kojom se bavim. Ja sam arhetip hendikepiranog genija. Ali, da sam ja genije – u to može da se sumnja.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android