U martu ove godine, prema izjavi advokata Ratka Mladića, zdravstveno stanje njihovog branjenika „naglo se pogoršalo“, te su zatražili od Pretresnog veća da odobri da se optuženi što pre prebaci na pretrage i lečenje u Rusiju. U svom zahtevu istakli su da je optuženi izložen opasnosti od moždanog ili srčanog udara i da bi ga iz medicinskih i humanitarnih razloga trebalo privremeno pustiti na slobodu i omogućiti mu da se leči u Rusiji, na klinici čiji naziv je u tom dokumentu izostavljen.

Mladićeva odbrana: u Moskvi je spas

Pre dve godine, 2015, trojica ruskih lekara-specijalista obišli su Mladića i izjavili da njegov medicinski tretman u Hagu nije najbolji, da u terapiji koja mu je propisana ima propusta i predložili lečenje u ruskim klinikama kako bi se „smanjio rizik neželjenog ishoda“. Te konstatacije potvrdilo je troje beogradskih lekara, koji su proučili nalaze svojih moskovskih kolega. Uz tu medicinsku argumentaciju, koju su naveli u zahtevu za privremenu slobodu i lečenje u Rusiji, Mladićevi advokati Branko Lukić i Dragan Ivetić su pre dva meseca dodali i jedan diplomatski prilog: ruska ambasada u Holandiji pisanim putem potvrdila je spremnost svoje zemlje da primi na lečenje optuženog i ispuni sve zahteve koje s tim u vezi traži Haški tribunal.

Tužilaštvo je odmah reagovalo ističući da odbrana inscenira dramatično stanje kojeg uopšte nema, pozivajući se uz to na lekarske nalaze koji su zastareli i neutemeljeni. Stav je tužilaca da bi zahtev odbrane da se Mladić leči u Ruskoj federaciji trebalo odbaciti, tim pre što postoji opasnost od njegovog ponovnog bekstva. Tužioci su decidni: Mladić ima odgovarajuću medicinsku negu i u pritvoru i u haškim klinikama, o čemu se i sâm pohvalno izrazio.

To je tačno: Mladić se na jednom sudskom zasedanju javno zahvalio za medicinske usluge i lečenje koje mu je pruženo za vreme suđenja, zbog čega mu je znatno poboljšano zdravstveno stanje, istakavši da verovatno ne bi bio među živima da nije došao u Hag.

Tom izjavom, datom doduše pre četiri godine, Mladić nije baš išao na ruku svojim braniocima, koji su, odgovarajući na primedbe tužilaštva, upozorili sudije Pretresnog veća da mogu da budu odgovorni za fatalan ishod pogoršanja zdravstvenog stanja njihovog branjenika. Njegov život je sada u rukama Pretresnog veća, istakli su oni i zatražili hitno upućivanje Mladića u Rusiju, na kliniku, koja je i dalje nepoznata. Podsetili su i da je Slobodan Milošević umro u pritvoru čekajući odluku o sličnom zahtevu.

I Milošević tražio lečenje u Moskvi

Tačno je, Milošević je kao zastupnik sopstvene odbrane na sudskom zasedanju 20. decembra 2005. usmeno zatražio da mu se, usled kardiovaskularnih problema i visokog krvnog pritiska, preko božićnih i novogodišnjih praznika odobri putovanje u Moskvu radi lečenja u „Naučno-medicinskom institut Bakuljev, kod akademika profesora Bekerijeva“. Sudije su odmah odgovorile da takav zahtev, ako želi da ga veće prihvati za „ozbiljno“, mora podneti pismeno i po propisanoj proceduri. To su u Miloševićevo ime učinili njegovi dodeljeni branioci i pribavili garancije vlade Ruske federacije da će biti poštovani svi uslovi Tribunala za boravak i lečenje optuženog u Moskvi.

Pretresno veće, pred kojim se sudilo bivšem predsedniku Srbije po optužbi za ratne zločine na Kosovu, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, odbilo je taj zahtev 24. februara 2006. U obrazloženju, koje je potpisao predsedavajući sudija Patrik Robinson, rečeno je da veće, i pored garancija ruske vlade i „ličnog obećanja optuženog“, nije sigurno da će se on i vratiti u Hag. Uz to, veće u zahtevu nije našlo uverljive razloge zbog kojih bi zdravstveni problemi optuženog bili bolje rešeni u Rusiji nego u Holandiji.

Na to su Miloševićevi dodeljeni branioci 3. marta podneli žalbu, u kojoj zahtevaju da se hitno preispita i promeni odluka pretresnog veća i optuženom dozvoli odlazak u Moskvu. Žalbeno veće nije stiglo ni da razmotri taj zahtev, jer je nedelju dana kasnije, 11. marta 2006. godine, Milošević nađen mrtav u svojoj ćeliji u pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu. Utvrđeno je da je umro od srčanog udara, a 31. maja 2006. saopšteno je da za njegovu prirodnu smrt nisu odgovorni ni Haški tribunal, ni uprava Pritvorske jedinice, ni holandski lekari koji su se starali o njegovom zdravlju.

Žalbeno veće donosi odluku

U slučaju Ratka Mladića, Pretresno veće holandskog sudije Alfonsa Orija je pre dve sedmice preseklo raspravu odbrane i tužbe odbacivanjem zahteva da se optuženi prebaci na lečenje u Rusiju. Njegovo stanje je konsolidovano i stabilno, zaključile su sudije i istakle da je, prema oceni nezavisnih lekara-specijalista koje je imenovalo Veće, Mladiću svih prethodnih godina pružana zdravstvena nega u skladu s međunarodnim normama i da nema nijednog akutnog zdravstvenog problema koji se ne rešava. Dodali su i da nadležni lekar u pritvoru i holandski lekari-specijalisti već godinama redovno pregledaju Mladića i prate njegovo stanje. Veće stoga smatra da su njihovi izveštaji „pouzdaniji“ od svih drugih konzilijuma, navodi se u saopštenju.

Uz te argumente, sudije pretresnog veća navele su da je Mladić 16 godina bežao od međunarodne pravde, pa mu se ne može verovati, a iskazale su i rezervu da bi se, i pored garancija ruskih službi, vratio u Hag kad se to od njega zatraži. A zatražilo bi se, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog izricanja presude, koje se očekuje u novembru ove godine.

Mladićevi branioci svakako nisu mogli biti zadovoljni ovakvom odlukom, pa su podneli žalbu. Predsednik Haškog tribunala Karmel Ađus je, kako nalaže Statut suda, formirao žalbeno veće u kojem će, uz njega, biti i sudije Liu Daćun, Fausto Pokar, Teodor Meron i Barton Hol. Petočlano žalbeno veće razmotriće argumente Mladićevih advokata, tužilaca i pretresnog veća i, kako je najavljeno, doneti konačnu odluku do 30. maja.