Karl Lemle je rođen 1867. u idiličnom gradiću Lauphajmu na jugozapadu Nemačke. Odrastao je u dobrostojećoj porodici i jako je bio vezan za svoju majku. Dugo je imao želju da potraži sreću u Americi. Ali, tek nakon smrti voljene majke napušta Nemačku i odlazi u Holivud.

Ali, o Karlu Lemleu i brojnim njegovim savremenicima koji su kao jevrejski emigranti osnovali Holivud i do danas najmoćniju filmsku industriju, malo se govorilo od otvaranja novog Muzeja Holivuda prošle jeseni.

Istina, direktor i predsednik Muzeja Bil Kramer je saopštio da žele prikazati „raznoliku istoriju filmskog stvaranja", ali jevrejski osnivači su nedostajali ili, kako su brojni kritičari naglašavali, o njima se nedovoljno govorilo.

„To je ogroman propust", rekao je Džonatan Grenblat iz Antidifamacijske lige, organizacije koja se bori protiv diskriminacije i difamacije Jevrejki i Jevreja, u izjavi za Njujork tajms. „Svako pošteno vrednovanje filmske industrije trebalo bi da uzme u obzir ulogu Jevreja u njenoj izgradnji od početka."

Academy Museum of Motion Pictures u Los Anđelesu je reagovao brzo i odlučno.

„Vrlo smo otvoreni za diskurs koji je za nas bio jako poučan", rekla je kustoskinja Dara Džafi u razgovoru za DW te dodala: „Imamo izložbe koje se redovno rotiraju. I već smo planirali izložbu o osnivačima. Ali, kroz ovaj diskurs smo spoznali da naša publika stvarno želi da vidi te priče pa smo odlučili da o tome napravimo trajnu izložbu. To će biti jedina izložba koja će biti trajna. Želimo da budemo sigurni da toj priči dajemo mesto koje ona zaslužuje."

Nastanak Holivuda

Imena kao Karl Lemle, Adolph Cukor, Vilijam Foks, Luis B. Majer i Hary Vorner, koji su postavili kamen temeljac filmskoj industriji u Los Anđelesu, biće obuhvaćena izložbom „Holivudland" kojom će im biti odata počast. Sve njih povezuje jedno: „…njihovo potpuno odbacivanje svoje prošlosti i njihovo isto tako apsolutno okretanje novoj zemlji", kaže Nil Gabler u svojoj knjizi „Njihova imperija: Kako su Jevreji izmislili Holivud" (An Empire of Their Own: How the Jews Invented Holivud, 1988.) Jedan od njih, Luis B. Majer,poreklim iz Rusije, čak je kao datum rođenja odabrao nacionalni praznik SAD 4. juli, jer su podaci o njegovom rođenju navodno izgubljeni.

„Nastanak Holivuda je useljenička priča i to specifična jevrejska useljenička priča", kaže Dara Džafe. „Vrata visokog društva su jevrejskim emigrantima u suštini bila zatvorena. Postojale su određene branše u koje su uopšte mogli da uđu. Film, je bio nešto novo i sumnjalo se da iz toga može nastati velika industrija". Ali Karl Lemle i ostali… videli su u tome svoju šansu.

Većina je počinjala karijeru u tekstilnoj branši ili u trgovini krznom. „Kad su neki od osnivača primetili da bi jednostavni bioskopi, Nikelodioni, mogli postati velika stvar, ispraznili su svoje dućane i pretvorili ih u bisokope. Tada su stvari krenule. Počeli su se baviti i distribucijom i uočili da bi najbolje bilo kad bi ušli i u produkciju. Osnovali su studije kako bi proizvodili filmske sadržaje", objašnjava Dara Džafe.

Kako se Holivud pretvorio u „američki san"

„Od početka je bilo pokušaja da im se oduzme ta ekonomska grana koju su sami stvorili", kaže Džafe.

Tako je "National Legion of Decency", organizacija koja se zalagala za identifikovanje sadržaja u filmovima koji vređaju katolike, pokušala da cenzuriše filmove. Jevrejski oci Holivuda su znali da moraju pokazati verziju SAD koja će biti opšteprihvaćena.

„Kako piše i Nil Gabler u svojoj knjizi, jevrejski useljenici prve generacije su bili jako orijentisani na asimilaciju. Oni su u prvom redu hteli da budu Amerikanci, a ne da ih vidi kao Jevreje. Oni su kreirali svoj „američki san" i tako stvorili American Way of Life, koji će Holivud decenijama predstavljati na filmskom platnu. A to je bitan deo ove priče", kaže Džafe.

Nova trajna izložba će predstaviti tu priču i odgovoriti na pitanje zašto je Holivud nastao baš u Los Anđelesu. Biće to sećanje na producente prvih dana, ali i na druge pionire jevrejskog porekla koji su 1930-ih i 1940-ih od nacista bežali iz Nemačke, Austrije i drugih evropskih zemalja i koji su ostavili traga u Holivudu.

Među njima su reditelji Fritz Lang, Fred Cineman i Oto Preminger, glumci Hedi Lamar, Peter Lori i Pol Henrid, producenti Erik Pleskov i Sam Špigel, autori scenarija Viki Baum, Đina Kaus, Salka Firtel i Erih von Štrohajm kao i kompozitori Erih Volfgang Korngold, Ernest Gold, Maks Štajner, Mikloš Rosa i Franc Vaksman.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.