Onaj ko ovih dana na društvenim mrežama ukuca #janaauskassel (Jana iz Kasela), suočiće se s podeljenošću nemačkog društva u doba pandemije. Jedni Janu uzimaju u zaštitu, dok se drugi (pritom se radi o nadmoćnoj većini) rugaju toj 22-godišnjakinji ili se jednostavno sablažnjavaju nad njenom nepismenošću, arogancijom i zatupljenošću kada je reč o istoriji.

Šta je Jana u stvari uradila?

Poređenja s pogubljenom pripadnicom pokreta otpora

Jana spada među one građane Nemačke koji poslednjih meseci protestuju protiv mera u borbi protiv pandemije korona-virusa, tzv. Kverdenkera (Queerdenker, u slobodnom prevodu – oni koji razmišljaju drugačije ili oni koji ne razmišljaju „na liniji“). Jana je prošle subote na protestu u Hanoveru stala na binu i izgovorila rečenicu koja je izazvala opšte sablažnjavanje.

„Osećam se kao Sofi Šol, jer sam mesecima aktivna u otporu, držim govore, idem na proteste, delim letke i prijavljujem proteste“. I još je rekla da i ona kao i Sofi Šol ima 22 godine, što je inače netačno, jer je Sofi Šol pogubljena kad je imala 21 godinu. Nakon toga jedan redar izašao je pred binu i rekao da ne može da obezbeđuje skup na kojem se šire ovakve gluposti – na šta je Jana briznula u plač i prekinula svoj govor.

Da podsetimo, Sofi Šol je bila pripadnica pokreta otpora „Bela ruža“ i za vreme Drugog svetskog rata u Minhenu je bila aktivna protiv nacističkog režima. Uhapšena je zajedno sa ostalim članovima grupe, i sa svojim bratom Hansom 1943. osuđena i pogubljena na giljotini.

-pročitajte još: Borba protiv korone i borba za demokratiju

Ruganje stvarnim žrtvama

Jana iz Kasela nije usamljen slučaj za mnoge tragikomičnog poređenja protivnika korona-mera sa žrtvama nacionalsocijalizma. Nedelju dana pre nje, na bini Kverdenkera u Karlsrueu jedna jedanaestogodišnjakinja je svoju sudbinu uporedila sa sudbinom još jedne poznate žrtve nacionalsocijalizma – Anom Frank. I to zato što je morala u tišini da proslavi rođendan. „Morali smo da budemo tihi kako nas komšije ne bi prijavile. Osećala sam se kao Ana Frank“, rekla je jedanaestogodišnjakinja.

Simbol progona Jevreja, devojčica Ana Frank, tokom Drugog svetskog rata godinama se sa porodicom krila na tavanu jedne kuće, sve dok je nacisti nisu otkrili i odveli u koncentracioni logor Bergen-Belzen gde je umrla, najverovatnije od tifusa.

Jedan deo korisnika društvenih mreža redara iz Hanovera slavi kao nekog „ko je pazio za vreme časova istorije“.

Na opasne rupe u znanju istorije ukazuje i poverenik njemačke vlade za antisemitizam Feliks Klajn. On je oštro osudio sve češće poređenje tzv. Kverdenkera s progonom Jevreja tijekom nacionalsocijalizma. „Sve češće poređenje protivnika korona-mera s progonjenim Jevrejima je izrugivanje stvarnim žrtvama i relativizacija Šoe (Holokausta)“, rekao je Klajn. On je istakao da su slučajevi u Hanoveru i Karlsrueu pokazali koliko je važno baviti se zločinima nacionalsocijalizma u nastavi istorije.

„To je odvratni cirkus“

Isto je učinio i nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas poručujući preko Tvitera: „Svako ko danas sebe poredi sa Sofi Šol li Anom Frank ruga se onima koji su ustali protiv nacističkog režima“.

Predsednik Centralnog saveta Jevreja Jozef Šuster je, u razgovoru za dnevnik „Majn post“ osudio instrumentalizaciju Šoe i pripadnika pokreta otpora. „Ne samo da demonstranti nemaju obzira prema zdravlju svojih sugrađana, već nemaju ni poštovanja prema žrtvama nacionalsocijalizma. To je odvratni cirkus“, rekao je Šuster.

Jedan komentator na Fejsbuku je primetio da je čudno što se pripadnici pokreta Kverdenkera osećaju kao žrtve nacionalsocijalizma, dok istovremeno marširaju na protestima rame uz rame s okorelim neonacistima koji su od samog početka aktivni učesnici demonstracija protiv korona-mera.

nk(agencije)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android