U holokaustu tokom Drugog svetskog rata stradalo je milion i 200 hiljada Roma, više od polovine njihovog tadašnjeg broja u Evropi. Nakon Jevreja, Romi su bili drugi na spisku za nacističko sistematsko istrebljivanje. Predsednik srpske Fondacije holokausta Roma Rajko Đurić kaže da, uprkos svemu, Rome i danas često proganjaju:

„Patnja i bol Roma je ožiljak na telu sveta, i uprkos holokaustu koji su Romi preživeli, oni se i danas proganjaju. Svaki progon, diskriminacija i nasilje jesu dokaz da svet još nije srcem i umom prihvatio istinu o holokaustu Roma“, kaže Đurić.

Zakasnelo priznanje

I ne samo to, do zvaničnog priznanja da su Romi uopšte bili žrtva holokausta dolazi veoma kasno. „Nemačka država zvanično je priznala holokaust Roma i Sinta tek 17. marta 1982. godine u vreme kada je kancelar Nemačke bio Helmut Šmit. To zakasnelo priznanje uslovilo je da se kasni u istraživanju holokausta Roma na način kao što je to pre toga učinjeno sa holokaustom Jevreja“, podseća Đurić.

Najviše Roma stradalo je u Nemačkoj i tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Pored toga, ubijani su u Poljskoj, Italiji, Francsukoj, Holandiji, Belgiji, Češkoj, Slovačkoj, Srbiji, državama bivšeg SSSR-a, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj, pa čak i u Švajcarskoj i Švedskoj, za koje se dugo nije znalo da su učestvovale u holokaustu.

Autori: Neđo Osman / Jelena Kulidžan

Odgovorni urednik: Ivan Đerković