Da li homeopatija deluje? Kad već ljudi ne mogu oko toga da se slože, možda je bolje da se okrenem životinjama. Po Nemačkoj ima više škola i kurseva za alternativnu medicinu i takvo lečenje životinja. Htela to ja ili ne, tamo sam dobila punu dozu homeopatije i pre svega, njenih zagovornika.

Naučno – tu se nema šta da se raspravlja. Sva „dvostruko slepa“ istraživanja pokazala da to nema ništa veći efekat od placeba. Dakle, jedan takav homeopatski tretman nije ništa bolji od pilule laktoze ili nečeg potpuno bez veze. I tačka.

Ali bolje da s takvim tvrdnjama i ne dolazim kod zagovornika homeopatije, kao što je to jedna moja prijateljica. „Istraživanja ne mogu sve da dokažu“, kaže ona – i uporno nastavlja da zaliva svoje cveće samo prema mesečevom kalendaru. Ne znam kako bi njeno cveće izgledalo da ga zaliva u neko drugo vreme, ali ona je u svakom slučaju uverena da „na ovom svetu ima još mnogo toga što mi ne razumemo“.

„Ne znaju oni što je homeopatija...“

To je argument koji je teško pobiti, bar kada je reč o stvarima koje zaista ne razumemo. Ali homeopatija je odavno postala prava industrija, pa je u skladu s tim argument moje prijateljice ipak nategnut. A to se vidi i na kursu alternativne medicine za životinje koji sam posetila gde predavačica svaku sumnju klasične medicine i veterine u njihove metode nazivaju „glupošću“.

Pritom se to događa bar jednom na svakom času. Predavačica drži prave hvalospeve homeopatiji i bez obzira o čemu je konkretno reč, uvek nađe vremena da nešto kaže o toj tajanstvenoj moći lečenja. „Ima ljudi koji tvrde da homeopatija ne deluje. Oni nemaju pojma“, kaže nama učenicima. Smeškaju se i klimaju glavom, jedino ja se trudim da se ne uhvatim za glavu.

Po nekakvoj nauci koju poznajemo još od vremena humanizma, sad bi bio zgodan trenutak da predavačica kaže i zašto neko kaže da „ne deluje“. Ali neće valjda ona da pravi reklamu klasičnoj medicini i da učenicima savetuje da upišu „običnu“ veterinu. Zato odmah nastavlja: „Kaže se da kad čovek uzme neki lek, onda on može i da umisli da on deluje. Ali kod životinja to ne može.“ Jedna učenica se odmah umiljava nastavnici: „Naravno, kod životinja nema placeba!“ I eto, svi veruju da homeopatija deluje, a čas se nastavlja.

Životinje nisu glupe

Već samo taj dijalog pokazuje da oni koji pohađaju tu nastave ne znaju baš sve: efekat placeba nije samo čista iluzija – telo zaista reaguje na taj prividni lek i na očekivanja koja pacijent ima. To se može i da se izmeri. Ali taj efekat može da deluje i na životinje. Još 1962. američki psiholog Ričard Hernstajn pisao je o efektu placeba kod pacova, a takvih istraživanja ima još mnogo. Na primer, 2010. su veterinari sa univerziteta u Severnoj Karolini utvrdili da psi koji boluju od epilepsije imaju manje napada ako dobiju placebo, dakle „nikakav“ lek.

Životinje nisu glupe, one brzo shvataju šta se događa. Čak i ako nisu u ordinaciji koja čudno smrdi ili u čekaonici gde ima i drugih bolesnih životinja, one će da osete ako im gazda pun očekivanja stavi nešto u gubicu što sasvim očigledno nije nešto za jelo. To itekako može da ima pozitivan efekat, naročito recimo na senzibilne i inteligentne životinje kao što su konji. Taj fenomen se zove Placebo by Proxy.

Polaznici kursa alternativne medicine za životinje uče mnogo toga korisnog: o anatomiji, ali i psihologiji pasa, mačaka i konja, o uzrocima i simptomima mnogih bolesti, a tu je i dijagnostika gde se izučava čitava anamneza, pipanje, slušanje, ali i shvatanje šta nam pokazuje analiza krvi. Uči se dakle mnogo toga, ali pošto oni nisu „pravi“ veterinari ni lekari, zabranjeno im je da prepisuju „prave“ lekove, ili da se late hirurškog noža. Zato se koncentrišu na lekovito bilje. Tu je i akupunktura – da li ona deluje ili ne, to je sad druga priča. A naravno da je tu i homeopatija.

„Njima je samo do zarade“

Druga predavačica učenicima već na početku kaže da im je „donela nekoliko knjiga koje preporučujem za studije“. Ona drži debelu knjižurinu u kojoj se opisuju sva homeopatska sredstava i njihova primena. Predavačica naglašava da je tu knjigu napisao „pravi“" veterinar i da u predgovoru piše da ni on u početku nije verovao u homeopatiju. I opet se svi učenici slatko smeju.

Stalno se mogu čuti zajedljive primedbe na račun proizvođača lekova i farmaceutske industrije. Čak se učenicima preporučuje da odu na promociju nekog leka „jer tamo uvek ima da se dobro pojede i popije“ – naravno, na račun proizvođača lekova. Ali šta je sa velikim proizvođačima homeopatskih preparata koji takođe odlično zarađuju? Na kursu ne čujemo šale na njihov račun.

Svaka rasprava između zagovornika i kritičara homeopatije čini se uzaludnom i besmislenom. Ako im se kaže da nije dokazano da preparati deluju, odgovor glasi da homeopatski preparati drugačije deluju na svakog čoveka i životinje. Ako nešto nije delovalo kod nekog psa, onda to jedino može da znači da treba primeniti neki drugi, naravno opet homeopatski preparat.

-pročitajte još: Narodna medicina – uvoz sa Balkana

Zagovornici stalno pominju da su svojim očima videli da homeopatija zaista deluje. Dođe mi da i sama poželim da se otkrije kako i najteža bolest ipak nekako može da se izleči preparatom koji koštati par centi. Preparatom u kojem možda ima samo nekoliko molekula materije koja bi nekako deluje. A možda je i to previše? Odakle znate da se pas ili mačka isto tako neće izlečili i sami od sebe?

Može ipak da bude i štetno – ne samo za novčanik

Nedavno mi se jedna prijateljica požalila da njena mačka stalno oboljeva od upale bešike. Ali je, tvrdi, uz pomoć homeopatskog preparata taj problem sada nestao. Predlažem joj da onda zaboravi na taj preparat i vidi da li će upala brzo sama da nestane. Prijateljica me gleda kao da sam joj ubila majku: „Pa ne mogu valjda tako nešto da uradim svojoj mački! Kad je ona bolesna i ja patim!“ Naravno da se mnogi tako osećaju. I spremni su zato da zagrabe u novčanik. Eto lepe zarade...

Čak i kod ljudi koji gaje zdravo nepoverenje prema homeopatiji, čuje se argument da „to valjda ne može da škodi“. Može. Ako je vaš pas u stvari trebalo da dobije antibiotik, ali je umesto toga dobio globulin, onda to može da potraje i da izazove mnogo veće probleme. A za to će vam biti potreban novac, koji ste prethodno potrošili na glupost – možda za posebnu hranu za mačke kod upale bubrega.

I? Da li sam odgovorila da pitanje: da li homeopatija deluje? Nisam, jer nisam našla razlog da promenim mišljenje da ne deluje. Da li sam uverila one koji veruju u homeopatiju da postanu sumnjičavi? Ni to ne verujem. Sigurna sam da će već sutra neko početi da mi objašnjava kako se izlečio od neke grozne bolesti samo homeopatskim preparatom. Ili da se izlečilo njegovo dete. Ili životinja kojoj „prava“ medicina nije pomogla.

Rasprava će se nastaviti. Ili, kako je zapisano: „vera tvoja spasla te je...“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android