1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Priroda i životna sredina

Homeopatska zabrana za dizelaše

24. maj 2018.

Od sledećeg četvrtka dvema ulicama u Hamburgu više neće smeti da prolaze starija dizel-vozila. Slične mere čekaju i druge gradove s obzirom na veliko zagađenje vazduha. Ali ovakve zabrane ispostavljaju se kao simbolične.

Foto: picture-alliance/dpa/D. Bockwoldt

Vest je odjeknula poput bombe: Hamburg je prva nemačka metropola koja delimično zabranjuje učešće dizel-vozila u saobraćaju. Pažnju javnosti privlače manje razmere te zabrane – u pitanju su samo delovi dve ulice – a više nagoveštaj da bi uskoro slične restrikcije mogle da postanu svakodnevica širom zemlje.

Osnov je odluka Saveznog upravnog suda koji je u februaru obznanio da lokalne samouprave imaju pravo da uvedu zabrane ukoliko je to neophodno ne bi li se ispunili planovi o čistoti vazduha. Od tada traje panika među vozačima dizelaša, ali i političarima koji znaju da se vozačima ne valja zamerati.

Ali bez zabrana vožnje izgleda neće ići. Prošle sedmice je Evropska komisija odlučila da tuži Nemačku zbog nedozvoljene koncentracije azotnih oksida u vazduhu. Upozorenja godinama nisu pomagala, u 70 urbanih sredina u Nemačkoj vazda se prebacuje dozvoljena granica od 40 mikrograma azotnih oksida po kubnom metru. U centralnim ulicama Hamburga, Štutgarta i Minhena često se meri i do 100 mikrograma.

Dizel na lošem glasu

Za emisiju azotnih oksida odgovorni su pre svega dizelaši čiji je broj, zbog sve manje potrošnje i jeftinijeg goriva, proteklih godina znatno porastao. U jednom trenutku je polovina svih novih automobila na ulicama imala pogon na dizel, da bi taj udeo odjednom pao na trećinu nakon odluke Upravnog suda.

Otkrivanje afere Dizelgejt, čije razmere ni do danas nisu potpuno ispitane, je krajem 2015. iznelo na svetlost dana da je priča o „čistom dizelu“ bila velika prevara. Folskvagen i drugi proizvođači su u milione vozila ugrađivali manipulisani softver koji je deaktivirao pumpicu sa posebnim rastvorom čim bi automobil bio na ulici. Tako je količina azotnih oksida koja izlazi kroz auspuh bila višestruko veća od dozvoljene.

Dizelaši u Srbiji – još stariji od nemačkih

03:08

This browser does not support the video element.

Uprava Hamburga je u sredu potvrdila da od sledećeg četvrtka (31. maj) delovima dvaju važnih ulica u četvrti Altona neće smeti da saobraćaju starija dizel-vozila. U pitanju je 580 metara Aleje Maksa Brauera gde neće smeti da saobraćaju vozila sa normom nižom od Evro 6. Na 1,6 kilometara Štresemanštrase neće smeti da saobraćaju kamioni sa normom ispod Evro VI.

Postoje brojni izuzeci od zabrane: vozila službi poput hitne pomoći, vatrogasaca ili smetlara, stanovnici tih delova ulica i njihovi gosti, vozila koja isporučuju robu na date adrese, taksi-vozila koja tu dovoze ili uzimaju putnike…

Premda stvar još nije drastična, mnogim Hamburžanima znatno će promeniti svakodnevnu vožnju kroz grad. Od 264.406 dizel-automobila sa hamburškim registracijama svega 96.356 ispunjava Evro 6.

Kritike sa obe strane

Godine nečinjenja Savezne vlade pod palicom Angele Merkel dovele su do toga da lokalne samouprave reaguju same, kritikuje Oliver Lukšić, stručnjak za saobraćaj u poslaničkom klubu Liberala. On veruje da će saobraćaj iz dve prometne saobraćajnice biti prebačen u sporedne ulice: „Po pitanju poboljšanja kvaliteta vazduha to na kraju donosi malo, ali izaziva masivnu štetu, birokratske troškove i pad vrednosti miliona dizel-vozila“, kaže Lukšić.

Auto-moto klub ADAC takođe je protiv zabrana uz argument da se tako vozači kažnjavaju za greške automobilske industrije i politike. Osim toga, upozoravaju da policija u praksi nikako ne može da sprovodi kontrole jer se po spoljašnosti automobila ne vidi da li ima dizel-motor i koju normu ispunjava.

Javila se i hamburška policija, upozoravajući da će kontrole preopteretiti ljudstvo. Kako nema posebne plakete kojom su obeležena vozila sa normom Euro 6, zamišljeno je da saobraćajci kontrolišu slučajan uzorak vozila. Oni koji krše zabranu plaćaće kaznu od 25 evra.

Cene dizela-automobila u padu

02:28

This browser does not support the video element.

Sa druge strane, organizacija za zaštitu životne sredine BUND saglasna je da se ovakvim delimičnim zabranama azotni oksidi samo prebacuju iz ulice u ulicu i traži oštrije zabrane. Mnogi nemački gradovi u centralnim oblastima imaju takozvane „zone životne sredine“, ali one se koncentrišu samo na zagađenje finom prašinom, ali ne i azotnim oksidima.

Nemački ministar saobraćaja Andreas Šojer veruje da će mere koje se preduzimaju dati rezultate pa da gradovi neće imati potrebe da masovno posežu za zabranama. Između ostalog cilja se unapređenje softvera u spornim dizel-vozilima, dele se premije za prelazak na elektro-automobile, a prirodno se obnavlja i vozni park Nemaca – samo prošle godine na ulice je došlo oko 1,1 miliona dizelaša sa normom Evro 6.

Sudar slobode i zdravlja

Nije u pitanju samo strah političara od besa vozača od kojih su mnogi prevareni završili u vozilima iz čijeg auspuha izlazi daleko više smrtonosnih azotnih oksida nego što su proizvođači tvrdili u brošurama. Ovo je pitanje u kojem se sudaraju sloboda kretanja i raspolaganja imovinom u javnom prostoru i zdravlje ljudi. Evropska komisija smatra da godišnje širom EU 400.000 ljudi prerano umre zbog posledica zagađenja izduvnim gasovima.

Aleks Kremer, novinar javnog Radija Berlin-Brandenburg, podseća da granične vrednosti za azotne okside nisu „neobavezne preporuke po devizi: lepo bi bilo da ih se pridržavate. To su granične vrednosti koje treba da štite zdravlje stanovništva – a one se u jezgrima nemačkih gradova godinama uporno gaze“.

Iluzija je, dodaje Kremer, politika Vlade da panično skrpljenim akcijama reši problem. „Jačanje mreže autobusa i tramvaja, autobusi na električni pogon, bolje upravljanje saobraćajem – sve to daje rezultate, ali tek na srednji rok. Zato neće ostati samo na zabranama iz Hamburga, drugi gradovi će slediti jer ih na to primoravaju sudske odluke.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi