Evropska komisija nastaviće da se bori protiv diskriminacije homoseksualaca i nasilja nad seksualnim manjinama u Evropi, obećala je komesarka EU za pravosuđe Vivijan Reding: „Diskriminacija i nasilje nad homoseksualcima predstavljaju povrede ljudskog dostojanstva i nisu u skladu sa osnovnim evropskim vrednostima“, rekla je Reding pred 700 učesnika konferencije, uključujući ministre, poslanike i predstavnike brojnih organizacije za ljudska prava.

Situacija se pogoršava

Sudeći po studiji koja je na Međunarodni dan borbe protiv homofobije predstavljena u Hagu, diskriminacija protiv homoseksualaca u EU još uvek je široko rasprostranjena. Agencija EU za osnovna prava (FRA) je za tu, do sada najveću studiju po tom pitanju, intervjuisala 93-000 pripadnike gej, biseksualne i transrodne populacije.

„Strah, izolacija i diskriminacija su uobičajena pojava“, navodi se u izveštaju Agencije EU za osnovna prava. Oko četvrtina svih ispitanika izjavilo je da su u poslednjih pet godina bili žrtve fizičkih napada ili pretnji. Skoro svaki drugi je prošle godine bio žrtva diskriminacije i uvreda. Tri četvrtine gej muškaraca prijavilo je da se ne usuđuju da javno pokažu svoju homoseksualnost.

Neki od ispitanika su rekli da se situacija pogoršava, čak i u tradicionalno tolerantnim državama. „Situacija je gora nego što je bila pre oko četiri godine“, rekao je jedan Belgijanac.

U Holandiji, koja je 2001, kao prva zemlja u svetu legalizovala gej brakove, 20 odsto ispitanika se osetilo diskriminisanim u sportskim klubovima, bolnicama, bankama, u potrazi za stanom ili prilikom večernjeg izlaska. Mnogi se u slučaju napada ne usuđuju da odu u policiju.

Diskriminacija

U izveštaju FRA se ističe da diskriminacija često počinju u školi, tako da mnogi mladi kasno ili nikada ne pokaže svoju seksualnu orijentaciju. „Države članice moraju da obezbede da se LGBT učenici u školi osećaju bezbedno, jer je to mesto gde negativna iskustva, predrasude i socijalna marginalizacija LGBT osoba često počinju“, navodi se u Haškom izveštaju. Komesarka Reding zaključuje da bi ti podaci trebalo da prodrmaju članice Evropske unije.

Autorka: Dijana Roščić (dpa)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković