Dati krv je dobro delo. U Nemačkoj svakodnevno potrebno 15.000 donacija krvi da bi se pokrile potrebe samo u jednom danu. Zato su lekari i humanitarne organizacije zahvalne za svakog dobrovoljnog davaoca koji se odluči da dâ krv.

Samo davaoci koji nisu rizični

Ljudi koji su u određenim rizičnim grupama ne smeju da budu dobrovoljni davaoci. Od njih, procenjuju naučnici, preti povećana opasnost od zaraze hepatitisom ili virusom AIDS-a. Među „rizične“ se ubrajaju zavisnici od droga, prostitutke i „MSM“, kako se to u žargonu kaže: „muškarci koji imaju seksualne odnose s muškarcima“.

O tome da li se neko ubraja u rizičnu grupu treba se izjasniti na upitniku koji popunjava svaki dobrovoljni davalac krvi. Ali te informacije su dobrovoljne, a način da se one dokažu ne postoji. „Možemo samo da se nadamo da će ljudi biti iskreni“, kaže Hartmut Mezgez. Taj lekar radi u jednoj stanici za dobrovoljno davanje krvi Nemačkog crvenog krsta u Kelnu. Kroz tu stanicu svakodnevno prođe 25 do 50 davalaca; nedostaje otprilike nedostaje još trećina tog broja da bi data krv zadovoljila potrebe.

Ti upitnici za nove dobrovoljne davaoce trebalo bi da nadoknade ono što tehnika još ne može. „Pregledom krvi može se vrlo brzo otkriti neka zaraza. Ali između trenutka zaražavanja i mogućnosti otkrivanja zaraze u krvi još uvek postoji izvesna dijagnostička 'rupa' od 24 sata“, objašnjava Mezgez. Kako bi se doskočilo toj rupi, lekari apeluju na svest ljudi. Mezgez smatra da su kriterijumi koji se sada primenjuju opravdani: „Ja sam dermatolog i dugo sam radio na jednoj univerzitetskoj klinici, pa i u krugu takvih osoba. Znam da je rizik od zaraze HIV-om kod homoseksualnih muškaraca mnogo veći nego kod heteroseksualnih muškaraca. Statistika je tu vrlo jasna.“

Pogrešna poruka

Martin Pfar iz Udruženja nemačkih homoseksualca i lezbejki smatra da se na taj način društvu upućuje pogrešna poruka: „Poruka heteroseksualcima je do sad bila: ja nisam homoseksualac pa mogu da dam krv, bez obzira na to kako se ponašao. A to je bilo kontraproduktivno.“ Ima heteroseksualnih muškaraca i žena koji su vodili rizični seksualni život i homoseksualnih muškaraca koji su živeli u dugogodišnjim monogamnim vezama.

No promena smernica po kojima su do sada homoseksulaci bili isključeni, zavisi od Nemačke lekarske komore (BÄK). To udruženje nedavno je mnoge iznenadilo svojim predlogom nove definicije rizičnih grupa. Prema njihovom mišljenju davanje krvi trebalo bi da bude dozvoljeno ukoliko dotična osoba neko duže vreme nije vodila rizičan seksualni život.

Zakoni EU homoseksualce ne isključuju

„Rečenica koja stoji u evropskom propisu je ovakva: 'Osobe čije seksualne navike nose visok rizik zaraze preko krvi prenosivih teških zaraznih bolesti', ne smeju da budu davaoci krvi“, kaže lekar i poslanik u Evropskom parlamentu Peter Lize. Sve ostalo zavisi od pojedinačnih nacionalnih zakonodavstava, pa i nemačka formulacija 'muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima'.

Komesar EU za zdravlje Tonio Borg je zemlje članice još u novembru 2012. upozorio da je diskriminacija veoma rasprostranjena. On je pozvao te zemlje da svoje zakone prilagode odredbama EU i da u upitniku za dobrovoljne davaoce krvi izostave pitanje o tomu da li su li homoseksualci.

„Ceo niz zemalja poput Portugalije, Švedske i Italije više ne postavlja izričito pitanje imaju li muškarci seksualne odnose sa muškarcima. Važnije su rizične seksualne navike, a to se može naći i kod heteroseksualaca“, upozorava evropski poslanik Peter Lize.

Autori: Ginther Birkenštok / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković