Bolnička ishrana: skoro svako ima neka iskustva s njom. Pacijentkinje i pacijenti često razmenjuju utiske o hrani u bolnicama. Ukusi su različiti. Neki su zadovoljni, ali se mnogi i žale. Na internetu se mogu naći komentari poput: „Apsolutna katastrofa. Neljudski", „Bolnička hrana je grozna", „Ne izgleda baš ukusno, a i nije".

Dijana Rubin, načelnica u Vivantes-klinici u Berlinu i članica upravnog odbora Nemačkog društva za medicinu ishrane, ističe značaj ishrane za oporavak pacijenata:

„Zdrava i prilagođena ishrana u bolnicama je izuzetno važna, bez obzira na to da li se obavljaju operacije ili se radi o lečenju karcinoma."

Celokupan proces oporavka je pod uticajem ishrane. Kvalitetna ishrana doprinosi manjem broju komplikacija, a može čak sprečiti i smrtne ishode.

Šest evra dnevno po pacijentu

Po pacijentu bolnice prosečno troše svega šest evra dnevno. Ekonomska situacija u bolnicama je zaista dramatična, kaže Gerald Gas iz Nemačkog društva bolnica:

„Osamdeset procenata je u minusu, nismo dobili kompenzaciju za inflaciju i enormno povećane troškove, a na kraju se to odražava i na ishranu."

Bolnice bi rado nudile kvalitetnije proizvode, ali za to, nažalost, nema novca. Problem je u tome što bolnice dobijaju paušalni budžet po pacijentu za sve troškove.

Faktor rizika: neuhranjenost

Oko četvrtine pacijenata u bolnicu stiže već neuhranjeno. Tokom boravka, mnogi dodatno gube na težini, čime se povećava rizik da postanu trajno vezani za krevet. Ovo je situacija koju prvo treba prepoznati.

U Vivantes-klinici svaki hospitalizovani pacijent detaljno se pregleda zbog moguće neuhranjenosti i, po potrebi, dobija tretman od celog tima za ishranu. Međutim, samo oko pet odsto klinika pruža ovakav obim nege.

Švajcarska Effort-studija donosi relevantne podatke. Naučno je ispitano 2.000 pacijenata s neuhranjenošću: 1.000 ih je primalo uobičajenu bolničku ishranu, dok je druga polovina bila individualno tretirana uz obroke bogatije kalorijama, proteinima, vitaminima i hranljivim materijama.

Rezultat je bio jasan: pacijenti sa kvalitetnijom ishranom imali su značajno manje komplikacija, a rizik od smrtnog ishoda bio im je  - čak 35 procenata niži.

U Minhenu: 50 odsto organske hrane

I Izar-klinika u Minhenu se bori sa priskom štednje. Već deset godina rade na konceptu optimizacije s motom: štedeti gde je moguće, ali ne na zdravoj ishrani. Klinika sada nudi 50 procenata organske hrane. Takođe, povoljno kupuje namirnice koje zbog estetskih razloga ne ulaze u prodaju i obično bi bile bačene.

Andreas Volf, zadužen za finansije klinike, ovakav pristup vidi kao dvostruku korist: „Ovo je, s jedne strane, mera protiv bacanja hrane, a s druge, način da pacijentima i zaposlenima ponudimo zdravu, ekološki prihvatljivu hranu bez ekonomskih gubitaka."

Štednja se sprovodi u drugim oblastima. Na primer, mnogi proizvodi, poput zavoja, isporučuju se u objedinjene pošiljke, čime se štede troškovi za centralno skladište. Taj ušteđeni novac se potom ulaže u zdravu ishranu.

Borba protiv bacanja hrane

Posebna aplikacija za naručivanje hrane povezana je s brojnim bolničkim odeljenjima, uključujući planiranje kreveta - i direktno sa kuhinjom. Aplikacija prepoznaje kada pacijent ima zakazan zahvat, da li se radi na prazan stomak, kada se prima u bolnicu i kada će je napustiti. Na ovaj način se sprečava da hrana ostane neiskorišćena ili da se vraća.

„Tako kupujemo manje namirnica. Proizvodimo manje obroka koji na kraju nisu potrebni i takođe bacamo manje ostataka hrane", kaže Andreas Volf. Klinika na ovaj način štedi godišnje nekoliko stotina hiljada evra.

Ipak, i u Izar-klinici bi subvencije za ishranu bile od pomoći. Trenutni nivo usluge jedva se održava, a ulaganja su često odložena, dodaje Volf.

Otvoreno pismo ministrima

Još 2022. su brojni lekari iz raznih bolnica uputili su otvoreno pismo ministru za ishranu Džemu Ozdemiru (Zeleni) i ministru zdravlja Karlu Lauterbahu (SPD) u kojem su tražili adekvatan budžet za bolničku ishranu.

Iz Ministarstva zdravlja za emisiju Plusminus navode: „Bolnice su samostalno odgovorne za adekvatno upravljanje dodeljenim sredstvima, uključujući i kvalitetnu ishranu." To znači da bolnice koje se posebno trude oko dobrobiti svojih pacijenata same snose dodatne troškove, jer posebni budžeti za to ne postoje.

Do sada se ništa nije promenilo. Možda će promenu doneti velika reforma sistema bolnica koju je predložio ministar Luterbah i koju su nedavno usvojila oba doma nemačkog parlamenta.