Irak: Pre ulaska američkih snaga u zemlju 2003, u Iraku je živelo oko 1,5 miliona hrišćana. Danas ih ima oko 400.000.

Palestina

U njoj je rođeno hrišćanstvo, a prema procenama u Palestini živi oko 49.000 hrišćana, što je oko 1,2 odsto populacije. Polovina njih živi u distriktu Vitlejemu. U gradu u kome je rođen Isus Hrist živi još samo oko 6.500 hrišćana.

Liban: Hrišćani su pre 100 godina bili većinska populacija, sada su, usled emigracija i visoke stope rađanja muslimana – u manjini. Hrišćani čine između 30 i 35 odsto populacije. To je pre svega povezano sa privrednom i političkom situacijom u zemlji od kraja građanskog rata, kaže istoričar Abdel Rauf Sino iz Bejruta. Sporazumom iz Taifa, kojim je okončan građanski rat 1989, hrišćanima su oduzete mnoge privilegije. Nastanak Hezbolaha, koji od 2006. utiče na politički život u Libanu, izazvao je među hrišćanima strahove od sve jačeg šiitskog fundamentalizma.

Hrišćansku zajednicu takođe uznemirava i eskalacija u susednoj zemlji Siriji, kaže Sino. „Posle širenja sirijske revolucije, hrišćani strahuju da bi Liban mogao dobiti islamsku državnu strukturu. Oni strahuju od koalicije između sirijskih i libanskih sunita, koja bi značila dalju marginalizaciju hrišćanskog prisustva.“

Egipat: Ne samo u Libanu, već i u državama arapskog proleća, mnogi hrišćani razmišljaju o napuštanju zemlje. S porastom islamizacije oni više ne vide budućnost u zemljama u kojima, prema sopstvenom shvatanju, predstavljaju starosedeoce.

Nade u pluralističko društvo s pravom na slobodu u mnogim oblastima, koje su pratile demonstracije pre godinu dana, u međuvremenu su zamrle, kaže Anba Damjan, koptski mitropolit u Nemačkoj. Koptska crkva je najveća hrišćanska zajednica u Egiptu. Od revolucije su sve učestaliji napadi na Kopte. Ali i ranije su bili samo tolerisani. „Za vreme vlade Mubaraka nije nas štitio zakon“, priseća se Damjan. „Milošću predsednika dobili smo jedan deo naših prava. Ali danas više nemamo partnera sa kojim bismo razgovarali.“ Naprotiv: mnogi Kopti su se osećali nezaštićeno u svojoj domovini.

Koptske devojčice i žene, bez marama na glavi, sve su više bile izložene uznemiravanjima. Crkve su paljene, hrišćanima je prećeno. Koptski mitropolit Damijan se nada da će tolerancija koju oseća u Nemačkoj, naći mesto i u islamističkim zemljama. Tako su na primer u nemačkim gradovima tzv. salafisti neometano mogli da dele Kuran prolaznicima. Za hrišćane u arapskom svetu takve slobode ne važe.

Autori: Betina Marks / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević