Hrvatski Sabor je konstituisan, novoj vladi Andreja Plenkovića izglasano je poverenje, a spoljna politika u delu koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu ne bi trebalo da se menja. Bar prema najavama zvaničnog Zagreba.

„Nastavićemo odličnu saradnju kao i do sada i davati podršku Bosni i Hercegovini na evropskom putu", rekao je premijer Hrvatske Andrej Plenković nakon izbora koji su održani sredinom aprila.

Zbog Hrvata u BiH, hrvatska politika ima značajan uticaj na ceo region, ali i na unutrašnja pitanja u zemlji.

Đenaro: Spoljna politika ostaje u istim rukama

Pukotine u spoljnoj politici Hrvatske koje su u proteklom periodu bile vidljive u različitim politikama predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića, ne bi dalje trebalo da izazivaju veće probleme kada je reč o odnosima Hrvatske i BiH, smatraju analitičari.

Politički analitičar iz Zagreba Davor Đenero, ne veruje da će biti neke značajnije promene u odnosima prema BiH i Hrvatima kao jednom od konstitutivnih naroda.

„Veći uticaj na promenu politika bi mogli imati predstojeći predsednički izbori, nego promena vlade, posebno ako se uzme u obzir da i spoljna politika ali i njen planer Plenković, ostaju u istim rukama", kaže Đenero. On veruje da se njegov transfer u evropske institucije neće dogoditi u ovom mandatu, što bi sve trebalo da zadrži na istim osnovama kao i do sada.

Topić: I Hrvatska sledi trend desnog populizma

Ipak, skretanje vlade u Zagrebu „u desno" u odnosu na prethodnu, prvenstveno izbacivanjem SDSS-a Milorada Pupovca i koaliranje sa Domovinskim pokretom čiji je uslov bio vlada bez Srba, pokazuje da ni Hrvatska nije uspela da se odupre trendu porasta desnog populizma, kaže politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić. Taj proces naglašava Topić, može uticati samo na unutrašnja pitanja Hrvatske.

„Mislim da je ovo skretanje prvenstveno udar na unutrašnju demokratizaciju i pluralizam društva, pobedu tvrde i konzervativno opredeljene Hrvatske. Ružna i antievropska poruka je što u njoj nije bilo mesta za Srbe, zahvaljujući tom novom desnom krilu unutar nje. Međutim, ne očekujem neki zaokret bitno drugačiji u odnosu prema BiH", ističe Topić. On naglašava i da će kurs i dalje biti okrenut prema Hrvatima u BiH i da će se Sarajevo zaobilaziti u širokom luku, dok u Predsedništvu BiH sedi Željko Komšić.

Mavrak: Kontinuitet dosadašnje politike sa Plenkovićem

Nesumnjivo je da će BiH imati podršku na putu ka EU ali i NATO integracijama, oko čega i dalje nema konsenzusa unutar BiH, s obzirom da srpska strana odbacuje bilo kakvu priču o priključenju Alijansi. Zbog toga će odnos prema BiH biti isti kao i u prethodna dva mandata, kaže dopisnik agencije HINA iz BiH Ranko Mavrak.

Pomoć ka stabilizaciji BiH, napredak prema EU i NATO, te interesi i potrebe Hrvata u BiH, biće osnovni prioriteti.

„Bez obzira na to što je Domovinski pokret u izbornoj kampanji insistirao na tome da tadašnja hrvatska vlada ne vodi dovoljno računa o potrebama Hrvata u BiH, to je formula kojom se želelo privući što više biračkog tela. A u stvarnosti Domovinski pokret nema nikakvu moć da promeni spoljnopolitičke prioritete hrvatske vlade. Plenković će njome suvereno kormilariti i u predstojećem razdoblju sa kontinuitetom dosadašnje politike", kaže Mavrak.

Osovina Dodik- Čović neće imati značajniju ulogu na politiku zvaničnog Zagreba, smatra Mavrak, s obzirom da se protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika vodi sudski proces, a da je aktuelni predsednik Hrvatske Zoran Milanović jedini javno iskazivao razumevanje za ono što radi Dodik.

Ruski gas i SAD

Upravo politike predsednika HDZ u BiH Dragana Čovića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i njihovi interesi, mogli bi da promene kurs Hrvatske prema BiH, smatra Đenero. Tačnije u delu koji se odnosi na energetski sektor i uspostavljanje južne gasne interkonekcije, koju Čović već mesecima želi da stavi pod „hrvatsku kontrolu".

Odnose bi zbog toga mogli narušiti američki pritisci, odakle je u nekoliko navrata stiglo upozorenje da se zaustavi uslovljavanje hrvatske strane i da se deblokira proces početka realizacije projekta južna interkonekcija. Time bi se osigurao dotok gasa i preko terminala u Hrvatskoj i uzeo monopol ruskom gasu koji u BiH dolazi preko Srbije.

Sve više se u diplomatskim krugovima u BiH spominju sankcije Čoviću, kao odgovor na blokadu ovog procesa i namere da Hrvati „drže ventil u rukama". 

Đenero kaže da Hrvatska i dalje podržava Čovića u njenom nastojanju da južnu interkonekciju gradi firma koju bi osnovali kantoni sa hrvatskom većinom u BiH. Ali je pitanje do kada će to trajati.

„Za sada nema naznaka da bi Hrvatska otkazala podršku Čoviću, ali ako se pritisak SAD nastavi, moguće je da se sadašnje stanje promeni. U Hrvatskoj su se pojavila mišljenja da bi Čović morao napraviti korak unazad dok je vreme, jer su geopolitički interesi povezivanja evroatlantskog prostora institucionalno daleko važniji od nekog profita na osnovu držanja ključa energetske situacije", kaže Đenero, navodeći da je činjenica da se Čović ovog puta zaigrao.

„Čović je sada jako na rubu. Može se desiti da padne preko tog ruba i u tom slučaju neće imati pomoć iz Zagreba. A time i politika prema BiH neće biti ista. Odnosi sa Čovićem jeste važan ali nije važniji od evropskog statusa političke većine", zaključuje Đenero.