Informacija da diplome stečene u Srbiji i BiH više neće moći da budu nostrifikovane u Hrvatskoj, jer tobože ne udovoljavaju traženim kriterijima, potekla je iz jedne zagrebačke visokoškolske ustanove, javili su domaći mediji.  A to je pak pokrenulo lavinu nagađanja o mogućim razlozima navodne mere.

Jedni su tvrdili da je Bosna i Hercegovina izvor kupljenih diploma, o čemu svedoče i „racije“ po državnim i gradskim firmama. Navika je to poznata još iz vremena nekadašnje Jugoslavije kada se u nedaleku Bosnu odlazilo po „janjeću diplomu“, nazvanu tako jer se celi četverogodišnji studij rešavao u jednom poslepodnevu – za stolom uz jagnjetinu i dobru kapljicu. I dakako, kovertu.

 - pročitajte još: Veliko spremanje gimnazija u Srbiji

Drugi su opravdanje potražili u granicama Evropske unije, kao da one same po sebi jamče kvalitetno visoko obrazovanje i kao da to ne bi predstavljalo diskriminaciju prema kojoj bi mesto izdavanja diplome nadvladalo njenu obrazovnu i stručnu vrednost.

Igra gluvih telefona

O čemu se tačno radi i jesu li diplome iz Srbije i BiH postale bezvredan komad papira na teritoriji Hrvatske? To smo pokušali da doznamo u Agenciji za nauku i visoko obrazovanje koja je novinarima dostavila pisano saopštenje iz kojeg nije sasvim jasno dolazi li do promena ili ne.

No taj birokratski čvor nismo razrešili pa smo umesto sagovornika dobili pisanu molbu za razumevanje, jer „Agencija ima mnogobrojne upite za izjave“. Umesto nedvosmislenih odgovora na postavljena pitanja, dostavljeno nam je saopštenje za koje smo u portparolima Agencije upravo da nam ne pomaže.

Ukratko, napisano nam je da Agencija sprovodi priznavanje visokoškolskih kvalifikacija prema Lisabonskoj konvenciji i pripadajućem nacionalnom zakonu, što znači da fakultet koji izdaje diplomu mora imati akreditaciju nadležnog tela države u kojoj posluje te da program koji sprovodi takođe mora imati tu akreditaciju. „U postupcima priznavanja, Agencija u obzir uzima sve kriterijume kao i najnovije zvanične informacije nadležnih međunarodnih institucija. Na osnovu tih informacija odlučivaće se o svakom pojedinom primljenom zahtevu“, stoji u dopisu.

Političari ipak lakše dođu do informacija

Ona koja je uspela dobiti kakve-takve informacije iz ove državne agencije jeste saborska poslanica srpske nacionalne manjine Dragana Jeckov (SDSS). S obzirom da je primila brojne upite hrvatskih državljana koji studiraju u susednoj Srbiji, lično se sastala s direktorkom Agencije. „Rekli su mi da nema nikakvog nepriznavanja diploma iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Kažu da nisu doneli nikakvu odluku o tome. Rekli su mi i da imaju samo dobru nameru, da se na neki način sistem unapredi u smislu poboljšanja i boljeg obrazovanja kadrova za tržište rada.“

 - pročitajte još: Bosanski školski aparthejd

Ni Dragani Jeckov nije jasno zašto je ova priča ponuđena javnosti i, kaže, ne želi ni da razmišlja o tome da li je to dolivanje ulja na vatru u trenutno lošim odnosima Zagreba i Beograda.

Za komentar smo upitali i radijsku novinarku Anu Vučković koja je studirala novinarstvo na Univerzitetu u Mostaru. Nije joj jasno oko čega se digla dževa, pogotovo kada se radi o njenom univerzitetu koji ima sve akreditacije za priznavanje diploma u Hrvatskoj.

Koleginica Vučković kaže da, kada je ona upisivala fakultet, u Zagrebu je primano jako malo studenata na studije novinarstva dok je samo te godine Univerzitet u Dubrovniku postavio kriterijum koji nije bio kompatibilan s njenim srednjoškolskim obrazovanjem. „Kad upisuješ fakultet, Zagreb ti je pojam i jedino tamo želiš da ideš, no za mene je samo novinarstvo dolazilo u obzir. Isprva s Mostarom nisam bila zadovoljna, a sada tih pet godina ne bih menjala ni za šta.“

Studiranje jeftinije

I troškovi života su u Mostaru niži, potvrđuje naša sagovornica. Jeftiniji su stanovi i studentski život, no u konačnici sve dođe na isto. Naime, u Hrvatskoj je studiranje besplatno, a u Mostaru studenti iz Hrvatske plaćaju školarinu. „S obzirom da sam bila studentkinja iz Hrvatske, nisam imala pravo ni na stipendije. Čak ni stipendije iz Hrvatske nisam mogla da primam.“

 - pročitajte još: Vulin kao Vučićeva melanholija

Koleginica Vučković je diplomu nostrifikovala i ne strahuje, poput nekih, od njenog poništavanja u Hrvatskoj.

Saborska poslanica Jeckov ponavlja da joj nije jasno zašto je ova priča uopšte pokrenuta:  „Ako bude nekih promena, na koga će se one odnositi? Iz odgovora koje sam dobila u Agenciji sam zaključila – skoro pa na nikoga. Ako bude nekih promena, to će se možda odnositi na ljude koji će tek upisivati.“

Agencija nam pak u pisanom odgovoru poručuje: „Važno je da građani koji odluče da se obrazuju na bilo kojoj visokom školi u svojoj državi ili inostranstvu provere dostupne informacije o kvalitetu studijskih programa.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android