Zbog većim delom negativnog iskustva tokom rata i nakon njega, zbog posebnih veza koje Srbija i Hrvatska održavaju prema bosansko-hercegovačkim Srbima i Hrvatima, kao i zbog tesnih ekonomskih veza s te dve susedne zemlje, Bosna i Hercegovina s velikom pažnjom prati predizborne izjave i očekuje rezultate.

No kako za sada stvari stoje, „ne treba očekivati da će nakon izbora doći do neke značajnije promene politike, bilo Srbije, bilo Hrvatske naspram Bosne i Hercegovine“, smatra profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjaluci Miloš Šolaja.

„Srbija je posvećena projektu pristupanja Evropskoj uniji i neće se direktno mešati u BiH. Njoj je pre svega važna stabilnost u regionu i sve što bude radila, biće u okvirima Dejtonskog sporazuma. A slično je i sa Hrvatskom – i njoj pre svega treba stabilnost“, smatra Šolaja. Zbog toga, dodaje, ni većinski bošnjački narod nema razloga za zabrinutost i „ne mora da se boji nekih promena“.

-pročitajte još: Srbija: Opozicija zbunjena, za vlast stvari idu u željenom pravcu

Nastavak poznate politike – dobra vest?

S druge se strane, može se postaviti i pitanje da li je nastavak dosadašnjih politika dva suseda za BiH dobra ili loša vest. Prema mišljenju Srećka Latala, regionalnog urednika Balkanske istraživačke novinarske mreže (BIRN) i političkog analitičara iz Sarajeva, „obe politike su slične utoliko što ne prihvataju u potpunosti suverenitet BiH“. To se, smatra Latal, ogleda pre svega u građenju posebnih veza sa ’svojim’ narodima s ciljem da se „zadovolje njihove interne političke potrebe i kako bi se bolje pozicionirale u regionu“. Rezultat je onda upravo nastavak konstantne destabilizacije BiH, „na čemu se neprekidno radi od 1991. do danas“.

Problem s posebnim vezama je to što se i u Srbiji i u Hrvatskoj čuje samo jedna istina, ona koju im predstavljaju „njihovi“, a zanemaruju se druge perspektive i zemlja u celini. No pritom ne treba smetnuti s uma ni odgovornost bosansko-hercegovačkih političara, napominje Latal: „Oni nemaju jedinstveno viđenje Bosne i Hercegovine, pa kako se onda može očekivati od susednih zemalja, ili bilo koje druge zemlje, da će imati neko bolje rešenje?“

-pročitajte još: Hrvati idu na birališta: kako su podeljene karte?

Nerealne opcije

Jedna od tih „separatnih istina“ jeste i tvrdnja pre svega bosanskohercegovačkog HDZ o navodnoj ugroženosti Hrvata i njihovoj institucionalnoj neravnopravnosti unutar BiH. U tom kontekstu često se govori i o potrebi uspostavljanja tzv. trećeg, hrvatskog, entiteta u zemlji. Prema mišljenju novinara i političkog analitičara iz Mostara Peje Gašparevića, to bi predstavljalo „teritorijalizaciju politike“, što nije realna opcija i ne uživa podršku Zagreba.

Drugačije je međutim s pitanjem institucionalne ravnopravnosti. „Radi se o tome da Bošnjaci ne mogu Hrvatima da nameću njihove političke predstavnike za koje oni nisu glasali“, objašnjava Gašparević.

To je slučaj sa Željkom Komšićem koji je „tri puta bio podmetnut Hrvatima s bošnjačkim glasovima“. Različiti hrvatski političari su to izričito kritikovali i „hrvatska politika podržava uspostavljanje institucionalne ravnopravnosti“, objašnjava Gašparević. Prema njegovom mišljenju je i činjenica da „deo Hrvata u BiH s većim interesovanjem prati izbore u Hrvatskoj od izbora u BiH oblik kompenzacije zbog njihove neravnopravnosti unutar BiH“.

U Republici Srpskoj pak, pre svih Milorad Dodik iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) već godinama tvrdi da je BiH nefunkcionalna država i stalno iznova preti sprovođenjem referenduma o otcepljenju RS. Ipak, prema oceni Miloša Šolaje, „to je pre svega retorika usmerena na unutrašnjopolitičku scenu i nije realna“. Ne samo da to ne prihvata međunarodna zajednica, već ni Beograd: „Srbija je uvek govorila da poštuje BiH u okvirima Dejtonskog sporazuma i ne bi podržala referendum o otcepljenju“, smatra Šolaja.

-pročitajte još: Balkanskoj tranziciji nema kraja

Nacionalistička retorika

No sve te ideje – bilo da se radi o tvrdnjama o neravnopravnosti Hrvata unutar državne zajednice Bosne i Hercegovine, bilo da je reč o referendumu o otcepljenju, ma koliko njihova realizacija bila politički nerealna – stvaraju negativnu klimu u zemlji. „Nacionalističke retorike ponovo su zauzele centralno mesto“, smatra Srećko Latal. On napominje da je stasala nova generacije političara „koja je napravila puni krug i vratila se na pozicije s početka 1990-ih godina“.

To ni za BiH, ni za region, ni za Evropu nije dobro, kaže Latal, jer se za Balkan sve više interesuju veliki svetski igrači poput SAD, Rusije ili Kine. A Evropska unija, koja bi jedina mogla efikasno i dugoročno da smiri i stabilizuje situaciju na Balkanu, i sama ima velikih problema i zaboravila je važnost Balkana za bezbednosnu situaciju u Evropi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android