„Politika nove nacionalnokonzervativne vlade cementira podelu hrvatskog društva. Posebno je ugrožena kulturna politika“, piše berlinski dnevnik Tagescajtung o Hrvatskoj u tekstu pod naslovom: „Skliznula udesno“. Autorka Martina Bitunjac objašnjava da je krajem januara nova „desno orijentisana“ hrvatska vlada stupila na dužnost, te da je premijer „politički neiskusan biznismen iz Kanade sa hrvatskim korenima“ Tihomir Orešković „koji ne govori dobro hrvatski“ – a „da razumljiva retorika i jasan jeziku u politici imaju ključnu funkciju, kao da gotovo nikoga ne interesuje“.

„Orešković želi da se koncentriše na ekonomski napredak zemlje, dok je politiku očigledno prepustio dvojici vicepremijera: Tomislavu Karamarku (HDZ) i Boži Pertovu (Most). Na nivou ministara, pogrešan start ove vlade nije mogao biti gori“. U nastavku je preneto kako i zašto je ministar za ratne veterane Mijo Crnoja podneo ostavku (nakon što je zatražio formiranje liste „izdajnika“) i zbog čega se ministar kulture Zlatko Hasanbegović nalazi na meti kritika (izrazi naklonosti ustaštvu i relativizovanje fašizma). Opisani su zahtev velikog dela hrvatske javnosti i apel umetnika prema kojima kultura ne sme biti ideološki obojena niti treba da se služi revizionizmom. Navedeno je i da Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental“ traži smenjivanje „fašističkog ministra kulture“, kao i da Josip Juratović, poslanik Bundestaga sa hrvatskim korenima i izvestilac nemačkog parlamenta za Jugoistočnu Evropu „sa velikom skepsom gleda na razvoj događaja u Hrvatskoj“.

„Doduše, velike su sumnje da će takvi protesti uroditi plodom. Sa desnog političkog spektra, Hasanbegović i dalje dobija veliku podršku. Ministar je u svoju odbranu rekao da se ovde radi o političkim manipulacijama, te da je on protiv svakog vida totlitarizma i da osuđuje ustaške zločine. – Osuđuje zločine, ali ne i fašistički režim kao takav, odvraćaju njegovi kritičari. Koji kažu i da se ministar nije distancirao od svojih ranijih izjava i napisa.“

„Sve je očiglednije da politika nove nacionalnokonzervativne vlade može da dovede do zacementirane podele hrvatskog društva. Nove političke i kulturne napetosti pojavljuju se kao posledica nedovoljnog suočavanja sa prošlošću i još uvek veoma polarizovane i emocionalno vođene debate o značenju antifašizma, fašizma, nacionalizma i ljubavi prema domovini.“

Članak se bavi i rastom „etničkih napetosti“ – navodi se da se predsedik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac požalio da se otkako je formirana nova hrvatska vlada više puta našao na meti verbalnih napada i pretnji hrvatskih nacionalista. „I hrvatski parlament kao da je primetno skliznuo udesno“ – 4. februara je preuzeo pokroviteljstvo nad komemoracijom žrtvama blajburškog masakra. Mnogi učesnici komemoracije obično otvoreno pokazuju ustaške simbole. „Premijer Zoran Milanović je tu komemoraciju interpretirao kao žaljenje za hrvatskom marionetskom državom koja je postojala od 1941. do 1945.“ Članak se završava pitanjem: „Može li Hrvatska da uspostavi kontrolu nad ovakvom podelom društva?“ i odgovorom: „U ovom trenutku ne izgleda da može“.