Hrvatska najčešće ne zna šta da radi sa svojim ostrvima – u pogledu razvoja i njihove (samo)održivosti. Mislimo pritom naravno na dugoročne, kvalitetne, državne strategije i njihovu implementaciju, a ne samo na nečiji izbor destinacije za godišnji odmor. Ali, sudeći prema jednoj nedavnoj vesti, zalaganje i organizovanost samih ljudi sa ostrva urodilo za njihovu bolju budućnost urodile su plodom. Vest je doduše stigla iz Brisela i Evropske komisije, a ne iz Zagreba i Vlade Hrvatske, ali ipak je za očekivati da se u sprovođenju i daljoj nadogradnji pridruže sve međuinstance vlasti.

Četiri hrvatske ostrvske zajednice, naime, izabrane su između 26 ostrva Evropske unije za pilot-projekte ekološko-energetske tranzicije. S početna dva miliona evra obezbeđena za operativno delovanje Sekretarijata za ostrva EU, u narednom periodu pružiće se stručna i tehnička podrška prilikom izrade planova za čistu energiju na ostrvima Cresko-lošinjskog arhipelaga, Braču, Hvaru i Korčuli. Ta ostrva izabrana su između niza prijavljenih na više konkursa, a nakon ove faze konkretni ciljevi i projekti finansirali bi se iz drugih EU-fondova odakle se uskoro očekuje novih deset miliona evra za dekarbonizaciju ostrva. A dodatno, u ovom trenutku otvorena su četiri tzv. „HORIZON 2020“ konkursa usmerena na ostrva, s ukupnim budžetom od 68 miliona evra.

Plodovi podizanja svesti

„Priprema te strategije izuzetno je bitna u smislu daljeg strateškog razvoja odabranih, ali i svih ostalih ostrva koji će slediti njihov primer. Za vreme njihove izrade veoma je važno uspostaviti saradnju i obezbediti aktivno učešće predstavnika svih relevantnih područja – lokalnih samouprava, preduzetnika, obrazovnih institucija i građanskih organizacija“, kaže za DW Maja Jurišić, članica Sekretarijata za ostrva i hrvatske nevladine mreže „Pokret otoka“. Ona dodaje da je Evropska komisija nedavno usvojila i poslednja dokumenta u sklopu strategije „Clean Energy Package“ kojom se, kao najvažniji strateški ciljevi, definišu prelazak na čiste oblike energije, energetska efikasnost i uspostavljanje znatnih ušteda pri potrošnji energije. Ta strategija stavlja potrošača tj. građanina u centar procesa, omogućavajujući mu da, kroz različite oblike građanskih organizacija, zadruga i preduzeća učestvuje na tržištu.

Maja Jurišić veruje da je tolika zainteresovanost hrvatskih ostrva proizašla iz brojnih aktivnosti svih učesnika koji su poslednjih godina aktivno radili na tom području. Na informisanju i podizanju svesti zajednica na ostvrima o obnovljivim izvorima energije, te o klimatskim promenama, prednostima zadružnog poslovanja i različitim oblicima lokalnih energetskih zajednica koji predstavljaju „točkove“ energetske tranzicije. „Kao voditelji energetskih tranzicija mahom su se profilisali autohtoni ostrvljani koji već dugo čekaju priliku da svoje ideje pretvore u realnost i učestvuju u kreiranju bolje budućnosti zajednica iz kojih potiču“, kaže Jurišićeva. „A s obzirom na to da su brzo pronašli zajednički jezik, utvrdili slične potrebe i potencijale, ostvarili su i konstruktivnu međuostrvsku saradnju, te obezbedili razmenu iskustava i znanja među učesnicima.“

Za sada najbolji primer u Hrvatskoj

Zadovoljan je i Denis Barić, predsednik „Otočnog sabora“, udruženja za razvoj hrvatskih ostrva. On je mišljenja da energetika spada među glavnu problematiku života na ostrvima, uz saobraćajnu povezanost i vodosnabdevanje – pogotovo u smislu željene samoodrživosti svakog naseljenog ostrva, a to u praksi može da obezbedi npr. mini-solarna elektrana, kako ne bi bilo zavisno od kopna. „Zato i tzv. pametna ostrva obuhvataju sve teme, od ekologije, do energetike. Kod nas je za sada najbolji izdvojeni primer, ali koji je takođe finansiran iz EU, samoodrživo ostrvo Unije“, kaže Barić.

-pročitajte još: Kako se Krk „otcepljuje“ od Hrvatske

„Lokalne uprave i ostrvske zajednice mogu da utiču i na dalje širenje takvih projekata“, nastavlja on, „a dosta ih je potpisalo Deklaraciju o pametnim ostrvima. Kroz taj potpis se jedinice lokalne uprave na ostrvima usmeravaju svojim sredstvima prema samoodrživosti“. Barić se složio i sa konstatacijom da će većom političkom i praktičnom odlučnošću u takvu perspektivu morati da se uključi i hrvatska država, prvenstveno boljim sprovođenjem Zakona o ostrvima u kojem postoji posebno poglavlje o pametnim ostrvima. Ali, dodali bismo, to svakako neće ići nimalo lako bez – pametnih vlasti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android