Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović formalno više nije članica opozicione Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), ali vladajuće socijaldemokrate su je više puta optužili za širenje panike, naročito zbog kritikovanja vlade i iznošenja brojke od 40.000 izbeglica koje samo što nisu došle na teritoriju zemlje. I da je na tome stalo, sve bi ostalo u okvirima uobičajene netrpeljivosti između Pantovčaka, sedišta vlade, i Banskih dvora, sedišta predsednice. Predsednica je, međutim, posegnula za starim, neki bi rekli rashodovanim, HDZ-ovim kadrom – Andrijom Hebrangom, kojeg je imenovala za poverenika za migrantsku krizu. A upravo je on otvorio predizbornu baražnu vatru na Vladu. Hebrang tvrdi da levičarski premijer Zoran Milanović (SDP) nosi istorijsku krivicu zbog toga što nije pripremio Hrvatsku za izbeglički talas i da je dozvolio da bude povređen suverenitet zemlje za šta može da se traži i krivična odgovornost.

Savetnici ili trbuhozborci?

Koja je funkcija poverenika za migrante, malo kome je jasno. Međutim, prozivke za formiranje paralelne vlasti i priželjkivanje crnih scenarija, sve su glasnije. Nekadašnja premijerka i bivša šefica HDZ-a, a sada nezavisna poslanica, Jadranka Kosor kaže: svako bi trebalo da radi svoj posao. „Imena su nevažna. Jedna tako teška kriza, o kojoj ni Evropska unija nije dala celovit i konačan odgovor, zahteva da se svako drži svojih ustavnih ovlašćenja. Operativno je nadležna Vlada, a, s druge strane, ona mora da pronađe i ne baš mali novac za rešavanje problema. Savetnici i poverenici savetuju, a premijer i predsednici gledišta iznose samostalno. Savetnici i poverenici nemaju izvršna ovlašćenja“, objašnjava Kosor za Dojče vele i potvrđuje da se Hebrangove oštre izjave mogu protumačiti i kao reči predsednice. „Sve što on kritikuje, to je njena kritika. Sve što on radikalno predlaže, jeste njen predlog. Uz to, stiče se utisak da on govori u javnosti ono što se ona nije usudila da kaže. On može da ima neku ideju i iznese je samo u Uredu predsednice“, tvrdi Kosor i navodi primer u kojem je Hebrang pozivao na postavljanje vojske na granice, iako Hrvatska ne raspolaže brojem vojnika koji bi, prema njegovom predlogu, svojim telima zaprečili ulazak izbeglica.

Politički analitičar Vlatko Cvrtila za DW iznosi da je ta situacija pokazala u kojoj meri vlada nepoverenje između Vlade i Ureda predsednice. „Predsednica u tom smislu ima manjak informacija i na osnovu toga javno reaguje na određene situacije. Ponekad je to javno reagovanje i van samog konteksta“, kaže Cvrtila objašnjavajući da je sve to posledica stava prema kojem predsednica nema posebno definisanih ovlašćenja i da ne bi trebalo da bude informisana o svim aspektima onoga što se događa. „To se pokazalo i po pitanju izbeglica. Inicirala je sednicu Veća za nacionalnu bezbednost gde se prvi put informisala o svim aspektima vezanim uz krizno upravljanja i sve ono što je vlada radila po pitanju izbeglica.“

Pravi problemi tek dolaze

S obzirom na to da sve stranke u niskom startu čekaju raspisivanje parlamentarnih izbora, teško je izbeći takvu politizaciju. „Na svaki mogući način traže se razlozi i argumenti kako bi se pokazalo da vladajuće strukture ne rade dobro. To će svaka opozicija da iskoristi. To nije samo slučaj u Hrvatskoj, već je i u nekim drugim evropskim državama došlo do pukotina, čak i u vladajućim koalicijama. I u Nemačkoj se to dogodilo oko pitanja rešavanja izbegličke krize. Ovo jeste u Hrvatskoj ostavilo malo gorak okus, jer se pokazuje kako dve glave izvršne vlasti u Hrvatskoj ne komuniciraju na način na koji bi trebalo“, navodi Cvrtila uz napomenu da je od te dve glave, jedna ipak veća od druge.

Umesto besmislenih imenovanja raznih poverenika, Cvrtila savetuje efikasno hvatanje u koštac s problemima koji Hrvatsku tek čekaju. „Bolje bi bilo oformiti neki tim koji bi pratio celu situaciju i koji bi beležio naučene lekcije pa bi u budućnosti mogao da dâ preporuke kako reagovati ako se dogodi slična krizna situacija, ne nužno vezano uz izbeglice. Ili da se napravi tim koji će da radi na programima integracije zasnovanim na iskustvima Nemačke ili Švedske. Jer, i mi ćemo u jednom trenutku imati obavezu da primimo određeni broj ljudi. Bilo bi veoma dobro da već sada imamo programe za tu integraciju. To je suviše važno pitanje da bi se ono prepustilo stihiji ili slučaju. Ovo što se događa, stvara osećaj da politika funkcioniše sama zbog sebe i da ne vodi računa o ključnim stvarima.

Brigo moja pređi na drugoga

S druge strane, i premijer Milanović je, dalo bi se iščitati iz novinskih komentara, izvukao poneki politički poen pokazivanjem mišića i odlučnim „iskrcavanjem“ izbeglica pred mađarska i slovenačka vrata, iako izbeglički problem i dalje nije rešen. Analitičar Cvrtila kaže da je time ispunio očekivanja hrvatskih građana sklonih metodi „brigo moja pređi na drugoga“. „U početku se činilo da će se sve pretvoriti u veliki haos, ali onda je profunkcionisao 'Plan B'. Sada se zadržavaju veoma kratko u Hrvatskoj, dobiju većinu onog što im je potrebno. Izbegli smo traume koje su imale Mađarska ili neke druge države pre nje i to samo zbog toga što je put od Tovarnika do mađarske granice relativno kratak.“

Kosor pak nije sigurna da je „Plan B“ povećao Milanovićevu popularnost. „Jesam za kritiku, ali ne bi trebalo Vladu kritikovati za sve, već bi joj u nekim situacijama trebalo i pomoći. Ovo je jedna od tih situacija“, dodaje bivša premijerka. Premijer je, kaže, bio u nemogućoj situaciji. „Opozicija je pokušala da stvori lošu atmosferu, a s druge strane imali smo brutalan odnos mađarskog premijera prema izbeglicama. Pošto ih sada Mađarska ipak preuzima, mislim da je to rezultat šireg dogovora i pritiska iza kulisa. Znate i sami da je premijer razgovarao i s drugim premijerima, pa i kancelarkom Angelom Merkel. Čudi me da predsednica Grabar Kitarović nije govorila o podizanju zidova, žica, čeličnih vrata i nekorektnom odnosu suseda prema Hrvatskoj koju onda optužuju iznutra i spolja.“

Ništa bez Jugoslavije

O razmerama nezvanične predizborne kampanje na talasu nesrećnika koji nadiru s Bliskog istoka i Severne Afrike, govori i tvrdnja šefa HDZ-a Tomislava Karamarka da je vlada svojim potezima otvorila vrata Balkanu, a zatvorila Uniji. Taj neosnovani strah od Balkana, takozvane Jugosfere ili mrtve države Jugoslavije, raspiruje se uoči svakih izbora, samo s drugom podlogom. „Na području bivše Jugoslavije ne postoji relevantna politička snaga, koja bi zagovarala obnovu Jugoslavije. Ako se neko zalaže za dobrosusedske odnose, to ne znači da dogovora novu Jugoslaviju. Šanse svake regionalne države više su u saradnji sa susedima, a manje u saradnji s dalekim zemljama, na šta se često poziva. Moramo da prihvatimo činjenicu da smo država na spoljnoj granici EU i da nemamo nikakvih kapaciteta i mogućnosti da podignemo zidove. Osim toga, ulaskom u Evropsku uniju nismo promenili susede i Hrvatska se sada ne graniči s Luksemburgom i Nemačkom. Sada imamo poziciju prostora i države koji može pozitivno da deluje na svoje okruženje, a pri tom ne gubimo svoju ulogu unutar EU, već možemo da je jačamo. Jedno od važnih obeležja austrijske spoljne i trgovinske politike, jeste prostor Balkana. Tako bi i Hrvatska mogla, ali to bi značilo promene određenih navika i drugačiji tip komunikacije. Ne bi trebalo da razvijamo ulogu predziđa i granice. Države koje se tako percipiraju, fokusiraju se u svom razvoju na pogrešne aspekte. To ne bi trebalo da se dogodi“, kaže analitičar.

S druge strane, izbeglice koje prolaze kroz državu potpuno su nesvesne svoje uloge u političkoj areni Hrvatske. Kažu, zadovoljni su onim što im je Hrvatska dala i pamtiće to celog života – iako mnogi od njih ranije nisu ni znali za nju. I Hrvatski građani skloni pomaganju, čini se, oplemenjeni su situacijom. Naime, antiizbeglički protest koji je trebalo da se održi u Zagrebu, propao je, a umesto najavljenih desetak hiljada ljudi, pojavilo ih se dvoje ili troje. „To je dobra vest iz Hrvatske, uprkos svim porukama straha koje su stizale iz političkog prostora o silovanjima, pljačkama, kriminalu“, zaključuje Jadranka Kosor. „Nije to prvi put da se pokazalo da je narod mnogo bolji od nekih političara koji ih predstavljaju. Oni koji se predstavljaju kao demohrišćani, nikako da poslušaju ni papu Franju, ni Angelu Merkel koja je najistaknutija figura u Evropskoj narodnoj stranci“.