Kada je hrvatski premijer Andrej Plenković predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru želeo da pokaže da je hrvatsko članstvo u Evropskoj uniji priča o uspehu, odveo ga je u Dubrovačko-neretvansku županiju i Dubrovnik. Nimalo slučajno, s obzirom na to da je reč o najuspešnijoj županiji po povlačenju sredstava iz evropskih fondova. Jasno je i zašto. Baš tamo se gradi Pelješački most, najveći i najskuplji projekat koji se finansira evropskim novcem, za koji je Unija odobrila 357 miliona evra, a u toku je i obnova dubrovačkog aerodroma, za šta Evropa plaća 158 miliona evra.

Zato je Dubrovačko-neretvanska županija, najjužnija i saobraćajno najizolovanija u Hrvatskoj, najbolja po vrednosti EU projekata po glavi stanovnika (4943,83 evra). Slede dve „siromašne“ županije, Ličko-senjska s 2643,16 evra i Vukovarsko-sremska županija sa 2008,38 evra po stanovniku, a zatim još tri slavonske županije: Požeško-slavonska (1895,57 evra), Brodsko-posavska (1829,31 evra) i Virovitičko-podravska županija (1813,25 evra). Na dnu spiska po uspešnosti povlačenja EU-sredstava su neke inače uspešne i bogate županije, poput Splitsko-dalmatinske, Istarske, Zadarske i Varaždinske, što znači da evropski fondovi zaista otvaraju mogućnost siromašnim i perifernim područjima da na tom polju budu bolji od bogatih centara. A to bi i trebalo da bude glavni smisao evropskih fondova: pomoć nerazvijenima da brže dosegnu stepen razvoja bogatih i razvijenih.

Svaki početak je težak

Slično kao i kod većine novih članica i hrvatski su počeci bili teški, ali čini se da se stvari polako menjaju nabolje. Ulaskom u Evropsku uniju 2013. Hrvatskoj se otvorila mogućnost korišćenja strukturnih i investicionih fondova. Trebalo je izraditi strateška dokumenta i obezbediti mehanizme sprovođenja, što je iziskivalo mnogo znanja i ulaganja. Priprema velikih infrastrukturnih projekata zahteva opsežnu dokumentaciju i složene procedure. Pelješački most takav je primer – pripremao se godinama, a realizacija je počela tek ove godine.

Hrvatskoj je trebalo dosta vremena da se uhoda. Tek je prošle godine ostvaren značajniji napredak u korišćenju evropskih sredstava. Međutim, upućeni u stanje na tom području upozoravaju da se ta zemlja i dalje suočava s brojnim problemima: od nedostatka stručnjaka na svim nivoima, upravljanja programima na nivou ministarstava, pa sve do prijave i sprovođenja projekata na lokalnom nivou, ali i s nedostatkom novca za pripremu i kofinansiranje projekata.

Za period 2014–2020 Hrvatska na raspolaganju ima oko 10,7 milijardi kuna (oko milijardu i 400 miliona evra). Predviđena ulaganja pokrivaju čitav niz sektora, od saobraćajne infrastrukture, energetike, vodovoda i odvodnje, zaštite i valorizacije prirodne i kulturne baštine, razvoja preduzetništva, razvoja civilnog društva, unapređenja sistema obrazovanja, zdravstva i socijale, kao i razvoja nerazvijenih područja.

Prema zvaničnim podacima, Hrvatska je u odnosu na davanja i primanja iz EU u plusu za više od 14 milijardi kuna. Prema ažuriranim podacima Ministarstva regionalnog razvoja i evropskih fondova, od ukupnog iznosa namenjenog Hrvatskoj ugovoreno je 69 odsto (približno 7,4 milijarde kuna), a isplaćeno 24 odsto (2,6 milijardi kuna), dok je pre dve godine taj procenat iznosio samo 7,5 odsto, što svedoči o ostvarenom napretku u poslednje dve godine. Isplaćeno je mnogo manje od ugovorenog, a upravo su isplaćena sredstva pravi pokazatelj uspešnosti, jer ona govore o realizovanim i plaćenim aktivnostima, odnosno sredstvima zaista iskorišćenim u projektima (nakon svih sprovedenih kontrola).

Zašto su siromašni uspešniji

Veliki projekat „Slavonija, Baranja i Srem“, koji obuhvata pet slavonskih županija i kojim se omogućava korisnicima s tih područja prednost u korišćenju sredstava putem direktnih dodela i mogućnost ostvarivanja dodatnih bodova zbog činjenice da se nalaze u manje razvijenim županijama, primer je projekta usmerenog na razvoj depriviranih područja. Za taj projekt obezbeđeno je 18,75 milijardi kuna, a ta sredstva se namenjena isključivo tim područjima i niko drugi ne može da ih koristiti, što je jedan od razloga uspešnosti slavonskih županija u korišćenju EU-fondova.

Trebalo bi spomenuti i niz drugih vrednih projekata, čije je finansiranje Hrvatska uspela da obezbedi iz evropskih izvora, a koji potvrđuju da su evropski fondovi prilika za čitavu zemlju. Takav je primer nadogradnja i elektrifikacija postojeće železničke pruge Vinkovci-Vukovar, vredna 678 miliona kuna, od čega EU daje 412 miliona bespovratnih sredstava, dok za Arheološki park Vučedol kod Vukovara, projekat vredan 117 miliona kuna, EU bespovratno daje sto miliona kuna. Skoro isto toliko (97 miliona) Hrvatska će dobiti iz EU-fondova za izgradnju integrisanog sistema Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje, a ne nedostaje ni drugih evropskih projekata u Zagrebu: projekat rekonstrukcije Instituta za medicinska istraživanja i medicinu rada (od 235 miliona kuna EU plaća čak 232 miliona) i projekat naučnog i obrazovnog oblaka računskog centra Univerziteta u Zagrebu, koji u celini, sa 197 miliona kuna, finansira Evropska unija.

U Hrvatskoj se često vode rasprave o koristima koje zemlja ima od evropskih fondova, u kojima vladajući govore o „odličnom“ korišćenju fondova, a opozicija o malom procentu ugovorenih i, posebno, isplaćenih sredstava. Dodatne rasprave i analize podstakla je i činjenica da je BDP u prvom tromesečju ove godine rastao više od svih predviđanja, odnosno 3,9 odsto, čemu su, prema oceni ekonomskih analitičara, nesumnjivo doprinele i velike investicije sufinansirane iz EU-fondova, naročito u saobraćajnu infrastrukturu. Povećana apsorpcija EU-fondova spominje se i u ocenama kreditnih agencija koje su Hrvatskoj povećale kreditni rejting.

Bez većih pronevera evropskog novca

I na lokalnom i na regionalnom nivou evropsko finansiranje obezbedilo je investicioni zamah. Tu korisnici nisu samo administrativne jedinice, već i privatni korisnici. Čak osam hiljada preduzetnika finansirano je sredstvima EU, otvoreno je 35 novih preduzetničkih inkubatora, izgrađeno je ili obnovljeno 900 škola, 500 vrtića, te 50 bolnica i domova zdravlja, kao i 45 novih projekata kulturne baštine i 35 projekata saobraćajne infrastrukture i mobilnosti. Širom Hrvatske obnavljaju se fasade stambenih zgrada, vrtića i škola, kako bi se postigla veća energetska efikasnost. Tih obnova ne bi bilo da ne postoji mogućnost bespovratnog finansiranja (od 35 do 60 odsto). Novac iz evropskih fondova stiže i do poljoprivrednika u Slavoniji i do ribara u Dalmaciji.

Iako se često radi o velikim projektima i iznosima, do sada u Hrvatskoj, što za tu zemlju i nije baš karakteristično, nije bilo mnogo muljanja s novcem iz EU-fondova. Možda su razlog stroga pravila i rigorozne kontrole. Pre nekoliko godina bilo je zloupotreba u implementaciji programa ruralnog razvoja, kada su sredstva dodeljena ženi čiji je suprug bio jedan od šefova u Upravi za upravljanje EU-fondom za ruralni razvoj. Ovih dana izbila je afera oko pronevere novca iz budžeta grada Virovitice, koji je zahvaljujući novcu iz EU-fondova, odnosno projektu obnove dvorca Pejačević u centru Virovitice, povećan gotovo četiri puta, na čak 290 miliona kuna. Da li je u 17 miliona kuna, koliko je prema nagađanjima pronevereno iz virovitičkog budžeta, i evropski novac, tek će se utvrditi, ali ni to neće promeniti zaključak da su Hrvati, koji su generalno vrlo kreativni kada treba „zamračiti“ javni novac, uglavnom uzdržani kada se radi o evropskim sredstvima.