„Neatraktivnost zapošljavanja u javnoj upravi jednim delom je posledica vrlo visoke zarade koja se ostvaruje iznajmljivanjem u privatnom smeštaju. A visoka zarada vuče sa sobom više slobodnog vremena i potrebu za komocijom, putovanjima i slično. To sa stalnim zaposlenjem jednostavno ne ide“, kaže Marko Paliaga, gradonačelnik Rovinja.

„Postaćemo nacija konobara i sobarica“ – prognoza je koja je unazad samo nekoliko godina zlokobno odjekivala Hrvatskom. Ona je rezultat činjenice da je turizam definitivno postao najpropulzivnija hrvatska privredna grana. Ipak, vrlo brzo se pokazalo da je to bila prilično promašena procena, i to iz jednostavnog razloga: u konobare i sobarice neće niko. Tačnije, niko od lokalnog stanovništva.

Ta radna mesta, kao i mnoga druga u ugostiteljstvu, uslužnim delatnostima, građevini, od ove godine masovno popunjava radna snaga iz Nepala, Filipina i iz drugih dalekih zemalja, jer su izvori radne snage iz susednih regiona koji nisu u toj meri turistički, kao i iz obližnjih zemalja, pre svega Bosne i Hercegovine i Srbije, već polako presušili.

Zašto nema većeg interesovanja domaćeg stanovništva za radna mesta u turizmu, iako plate više nisu onako male kao prošlih godina? Postoje tri razloga. Prvi je rezultat višedecenijskog pada nataliteta u Hrvatskoj, pa je samim tim i mlade radne snage sve manje. Drugi je odlazak u zemlje u Evropske unije u čijem je članstvu Hrvatska već deset godina i gde su za ista radna mesta plate osetno veće. Treći razlog tiče se jedne određene kategorije stanovništva kojoj se takva radna mesta naprosto ne isplate. Oni, naime, već žive od turizma. I to sasvim pristojno.

Od radnika u brodogradilištu, do iznajmljivača apartmana

Zoran Đorđević iz Pule bio je radnik u sada već propalom brodograđevnom gigantu „Uljaniku“. Tampo je radio od 1983. do 1995. godine, kada daje otkaz u brodogradilištu. Njegovi roditelji su se i pre toga bavili turizmom, a on od te godine isključivo živi od iznajmljivanja apartmana u svojoj porodičnoj kući koju je nasledio. I on i njegova četvoročlana porodica.

Računica je bila i više nego jednostavna. S jedne strane, osmosatni fizički rad u prljavom radnom odelu za malu platu i uz gunđanje šefa, a sa druge, iznajmljivanje 120 kvadrata gornjeg dela porodične kuće sa bazenom za solidan novac i više slobodnog vremena za sebe i porodicu.

„Dok sam devedesetih radio u Uljaniku imao sam platu oko sto tadašnjih nemačkih maraka mesečno. Moji roditelji bi za mesec dana zaradili hiljadu i po maraka“, navodi Đorđević.

Za razliku od devedesetih godina prošlog veka, turistička sezona se produžila, pa Đorđevići sada imaju goste od prvog aprila, pa sve do sredine oktobra. „Mogli bi da iznajmljujemo i duže, ali ovo nam je sasvim dovoljno“, navodi Zoran Đorđević, alijas Đole Macola, kako mu glasi umetničko ime koji je u lokalnim okvirima poznat kao bubnjar u više rok-bendova. On je sa svojom suprugom organizovao i nekoliko humanitarnih akcija u svom rodnom gradu.

„Zahvatila nas je holandska bolest“

Međutim, trend nezainteresovanosti za zapošljavanjem zbog bavljenja turizmom, nije prisutan samo kod običnih radnika, već i kod visokoobrazovanih. To već duže vreme osećaju u javnim upravama, recimo u Rovinju.

„Neki dan je dvoje ljudi dalo otkaz u javnoj upravi. Za radna mesta pravnika mislim da smo šest puta raspisivali konkurse. Niko se nije javio“, kaže gradonačelnik Marko Paliaga. „Ta neatraktivnost zapošljavanja u javnoj upravi jednim delom je posljedica vrlo visoke zarade koja se ostvaruje iznajmljivanjem u privatnom smeštaju. A visoka zarada vuče sa sobom više slobodnog vremena i potrebu za komocijom, putovanjima i slično. To sa stalnim zaposlenjem jednostavno ne ide“, dodaje Paliaga.

-pročitajte još: Rovinj – ponavljanje i sećanje

U Rovinju, gradu s oko 13.000 stanovnika, više od 12.000 stambenih jedinica se iznajmljuje turistima. Gradonačelnik ujedno upozorava na jedan specifičan fenomen u Hrvatskoj: slabo ili nikakvo oporezivanje kuća za odmor.

„Plaćaju se određeni paušali. Nemam ništa protiv toga, jer to pomaže kućnom budžetu s nekoliko hiljada evra godišnje, ali mi s druge strane u Rovinju imamo ljude koji iznajmljuju po pet, šest, pa i deset stanova, i za to plaćaju veoma mali porez“, ističe rovinjski gradonačelnik Paliaga.

On taj trend poredi sa holandskom bolešću. Reč je ekonomskom fenomenu koji se svojevremeno pojavio u toj zemlji, a prema kojem brzi razvoj jedne privredne grane izaziva pad u drugim sektorima. Tako je zbog naglog razvoja preduzetništva i trgovine u Amsterdamu, gde je velik broj ljudi posedovao poslovni prostor, došlo do naglog rasta cena iznajmljivanja tih prostora. Posledica toga bio je pad interesovanja za zapošljavanjem na tržištu rada.

Prema Paliaginim rečima, grad Rovinj će preduzeti mere da se ograniči dalja izgradnja. Jedna od mogućih mera u budućnosti jeste i smanjenje turističkih kapaciteta.

„Videćemo što će o tome da kaže novi Zakon o turizmu, koji bi trebalo da omogući da se limitiraju kapaciteti u pojedinim zonama. Siguran sam da ćemo mi u Rovinju to znati da iskoristimo“, poručuje gradonačelnik.

„Nije samo turizam kriv“

Sociolog Krešimir Krolo, vanredni profesor na Katedri za sociologiju Univerziteta u Zadru, smatra da je problem nedostatka kadrova u javnoj administraciji u turističkim regionima mnogo širi, odnosno da uzrok tome nije samo rentijerska ekonomija koja uništava radnu etiku.

„Problem je negativna selekcija prilikom zapošljavanja koja se decenijama sprovodila, jer su mnogi dobijali radna mesta preko političkih i rodbinskih veza. Takođe, crtati prostorne planove ili se baviti komunalnim problemima – to je odgovoran posao, a podleže brojnim pritiscima političara, investitora, lokalnih šerifa, pa i javnosti“, obrazlaže Krolo, dodajući da za nekoga ko želi da radi u svojoj struci i za javno dobro, takva atmosfera nije podsticajna.

„Sada na sreću javna uprava više nije mesto uhljebljivanja, ali se stvorio novi problem. Ta radna mesta više nisu lukrativna, jer se sada i najgori posao u Irskoj više isplati. Problem je kulminirao i, ako se nešto u dogledno vreme ne promeni, stanje će biti sve gore. Gradske uprave će sve slabije da funkcionišu, a isto će biti i u drugim sektorima, poput kulture i obrazovanja“, ističe Krolo.

On upozorava na još jednu negativnu posledicu turizma koja snažno utiče na tržište rada i odlazak stručne radne snage van zemlje. To je rast cena nekretnina. „Kupiti stan u tim regionima postala je nemoguća misija“, zaključuje sociolog Krešimir Krolo.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.