Vest da je Hrvatska vodeća zemlja u Evropskoj uniji po ugovorima o radu s trajanjem do tri meseca nije izazvala neku naročitu pažnju hrvatske javnosti. Pa ipak, reč je o iznenađujućem podatku, s obzirom na prevladavajuću percepciju hrvatskog tržišta rada kao „nefleksibiliziranog“ i „socijalističkog“. Dok je, prema podacima Eurostata, na nivou EU samo 2,3 odsto radnika zaposleno na takve ugovore, u Hrvatskoj ih ima čak 8,4 procenta. Dosta ih ima i u Francuskoj, ali dvostruko manje nego u Hrvatskoj (4,8%), a nešto manje u Španiji, Poljskoj i Sloveniji. Najmanje, manje od jedan odsto, ih je u Rumuniji, Velikoj Britaniji, Češkoj i Nemačkoj.

- pročitajte još: Prekarijat iza lepe fasade

Hrvatska je vodeća u EU i po brzini rasta zapošljavanja na određeno vreme. Takvih ugovora je pre pet godina bilo nešto manje od 14 odsto, a prema prošlogodišnjim podacima Eurostata njihov broj se 2016. popeo na čak 22,2 odsto. Prema sindikalnim projekcijama, u ovom je trenutku svaki četvrti radnik u Hrvatskoj zaposlen na određeno vreme. Prema ukupnom broju takvih ugovora, ispred Hrvatske su za sada samo Portugalija, Španija i Poljska, ali sudeći prema brzini hrvatskog rasta, samo je pitanje trenutka kada će ih Hrvatska prestići.

Ugovori na određeno trebali bi da budu izuzetak

Kako je Hrvatska postala evropski rekorder kada je reč o prekarnim poslovima? Reč je o poslovima na određeno vreme, privremenim i sezonskim poslovima, agencijskom radu – poslovima čiji zajednički imenitelj ima ima sledeće karakteristike: nesigurnost i niska nadnica, manjkava socijalna zaštita i ograničena radna prava. Ana Milićević Pezelj, izvršna sekretarka za socijalni dijalog i javnu politiku Saveza samostalnih sindikata Hrvatske, smatra da je nesumnjivo reč o zloupotrebi ugovora o radu na određeno vreme od strane poslodavaca, koji je u Zakonu o radu predviđen kao izuzetak, a ne pravilo. Prema njenim rečima, poslodavci takve ugovore opravdavaju „proverom radnika“ i „rizikom poslovanja“, iako takva mogućnost nije predviđena Zakonom o radu. Ona podseća i na to da Zakon poznaje institut ugovora na neodređeno vreme s probnim radom i podseća da su se sindikati svojevremeno saglasili da nezadovoljavanje radnika u probnom radu bude opravdan razlog otkazivanja ugovora o radu, verujući da će to poslodavce navesti da zaključuju takve ugovore. „To se, na žalost, nije dogodilo. Ovde je reč o prenošenju rizika poslovanja na radnike od strane poslodavaca kojima pritom ne pada na pamet prenošenje dobiti od poslovanja na radnike“, konstatuje Ana Milićević Pezelj za DW.

- pročitajte još: U predvorju Bangladeša

Naša sagovornica podseća i na to da je Evropska komisija, u vreme kada je Hrvatska pregovarala s EU, prigovarala da ta zemlja sa 12 odsto ugovora na određeno zaostaje za evropskim prosekom koji je tada bio na oko 14 procenata. „No kako je već tada kod nas više od 80 odsto novih ugovora o radu zaključivano na određeno vreme, upozoravali smo da ćemo vrlo brzo ne samo dostići, već i prestići evropski prosek. To se, na žalost, i dogodilo“, ukazuje naša sagovornica upozoravajući da su nesigurni uslovi rada, uz niske plate, jedan od glavnih razloga iseljavanja iz Hrvatske.

Novi ugovori o radu – isključivo na određeno vreme

Zašto poslodavci zapošljavaju skoro isključivo na određeno vreme? Takve radnike jednostavnije je otpustiti, a i jeftiniji su, jer ne mora da im se isplati otpremnina. Prvi koraci u smeru fleksibilizacije hrvatskog tržišta rada napravljeni su promenama Zakona o radu 2003. godine, u vreme socijaldemokratske (SDP) vlade. Do dodatnog smanjenja radnih prava došlo je 2009, a 2014. godine, ponovno u vreme SDP-vlade, usvojene su i promene radnog zakonodavstva koje su Hrvatsku dovele na neslavno prvo mesto po broju najkraćih ugovora o radu.

Iva Tomić, mlada ekspertkinja Ekonomskog instituta u Zagrebu koja se bavi tržištem rada, priznaje da joj se podatak o tolikom broju zaposlenih s ugovorima do tri meseca činio „sumnjivo visokim“. Međutim, kaže, proverom je utvrdila da je taj podatak tačan. Uočila je i da je udeo prekarnog rada (na ugovorima do tri meseca) među zaposlenima porastao sa 3,5 odsto 2008, na 8,4 procenta 2016. godine. Nakon 2009, kada počinje kriza, prema njenoj analizi, Hrvatska beleži konstantan blagi rast udela prekarnog rada, osim u 2012, dok je taj udeo u 2015. i 2016, dakle nakon krize, ipak skočio na nešto viši nivo, na 6,8 i 8,4 odsto. S druge strane, objašnjava Iva Tomić, u EU je udeo takvih ugovora 2016. iznosio samo 0,1 procentni bod više u odnosu na 2008. godinu. I istovremeno se udeo privremenog zapošljavanja (ugovori na određeno, sezonski i povremeni poslovi) u Hrvatskoj povećao s 3,5 odsto u 2008. na čak 22,2 procenta u 2016. godini.

Rešenje je u ekonomskom rastu

Ona je dodatno za DW analizirala i ko su ljudi koji rade na prekarnim poslovima, pretpostavljajući da je reč o ljudima na sezonskim poslovima. Međutim, otkrila je da ih 80 odsto radi na ugovor na određeno, a samo 12 procenata na sezonskim i osam odsto na povremenim poslovima.

- pročitajte još: Prekarijat u zakonskoj rupi

Iduća pretpostavka joj je bila da ih sigurno većina radi preko agencija za privremeno zapošljavanje ili preko autorskog ugovora, ugovora o delu ili studentskog ugovora – ali takvih je bilo samo 4,5 odsto (agencijski rad), odnosno 6,2 procenta (autorski ugovor). Utvrdila je da su ugovori u trajanju do tri meseca ipak najprisutniji (81%) kod poslodavca u privatnom sektoru, uočivši i interesantan podatak prema kojemu čak 47 odsto zaposlenih u prekarnom radu ima između 15 i 29 godina.

Na pitanje o uzrocima eksplozije takve vrste radnog angažovanja, naša sagovornica odgovara da je verojatno reč o kombinaciji dva osnovna uzroka: zakonskih izmena iz 2014. godine, koje su dodatno fleksibilizovale zapošljavanje na određeno vreme, te dugotrajne recesije koja je dovela do povećanog opreza kod poslodavaca, i koji i dalje nisu voljni da zapošljavaju na duže vreme. „Ta dva uzroka su u kombinaciji dovela do eksplozije povećanja zapošljavanja na određeno vreme. Iako je kriza iza nas, još uvek nismo ostvarili značajniji rast BDP, a vidljivo je i usporavanje u 2017, pa zato i ne čudi da su poslodavci i dalje oprezni prilikom nuđenja stalnih ugovora, odnosno koriste sve mogućnosti unutar zakonskih okvira“, smatra Iva Tomić. Ona rešenje tog problema vidi isključivo u snažnom i stabilnom ekonomskom rastu. Bez toga, kaže, teško je očekivati da će poslodavci nuditi dugoročne ugovore za zaposlenje. Ona predlaže i zakonske izmene u smeru fleksibilizacije zapošljavanja na neodređeno, ali i zakonsku zaštitu različitih novih oblika zapošljavanja kako se ne bi i dalje sve svodilo na ugovore na određeno vreme, u kratkom trajanju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android