„Humanost je mrtva“ – tako jedna žena iz Jemena opisuje svoja osećanja u trenutku dok očajna stoji ispred ruševina jedne škole. „Mesto na kojem su deca učila, bombardovano je bez upozorenja.“

Novi godišnji izveštaj „Amnesti internešenala“ (Amnesty International) potvrđuje njene reči i brige. Malo je nade da svet postaje bolje i mirnije mesto. Rat, nasilje i progon – to je deo svakodnevice na mnogim kontinentima i razlog zbog kojeg hiljade ljudi napušta svoje domove.

„Prošla 2015. je verovatno jedna od najgorih godina kojih mogu da se setim“, kaže za DW generalni sekretar „Amnestija“ u Londonu, Salil Šeti. „Ugrožen je sistem koji je međunarodna zajednica gradila 70 godina kako bi zaštitila ljudska prava.“

Globalna svest

U aktuelnom izveštaju navode se praktično svi regioni sveta: progon aktivista za ljudska prava i „nestanci“ ljudi u Latinskoj Americi, Aziji i Africi, pogubljenja u SAD i Aziji, ratovi i građanski ratovi koji divljaju u Africi i na Bliskom istoku, i zbog koji beže milioni ljudi, progon ljudi koji se zalažu za poštovanje građanskih prava u totalitarnim državama svuda u svetu.

Salil Šeti kaže da je situacija „paradoksalna“. S jedne strane, države su postale represivnije – borba protiv terorizma koristi se kao izgovor za masovnu kontrolu, ugnjetavanje i ograničavanje ljudskih prava, kaže Šeti. „S druge strane, to je i razlog zbog kojeg se sve više ljudi bori za svoja prava.

Izbeglice bez prava

Godišnji izveštaj organizacije „Amnesti internešenal“ kao posebno lošu označava globalnu situaciju u kojoj se nalaze izbeglice. Nikada od kraja Drugog svetskog rata na svetu nije bilo toliko izbeglica kao danas. Iako su njihova prava zagarantovana Opštom deklaracijom o ljudskim pravima i Ženevskom konvencijom o izbeglicama, ti ljudi u praksi često nemaju nikakva prava. Evropa i Evropska unija, koje inače važe kao predvodnici u borbi za ljudska prava, nisu dobili dobre ocene u izveštaju.

„Evropska unija i dalje sprovodi politiku ograđivanja. I ubuduće će pokušavati da utvrdi svoje granice kako bi spriječila izbeglice u pokušaju da dođu u Evropu“, ocenjuje za DW generalna sekretarka „Amnestija“ u Nemačkoj Selmin Čališkan.

„Svi znaju da to neće da upali, ali granice se svejedno i dalje ograđuju umesto da se konačno formiraju legalni i sigurni putevi za dolazak u Evropu i da se pre svega na dostojanstven način, izbeglice humanitarno zbrinu u zemljama u koje su već pobegle, na primer u Libanu, Jordanu ili Turskoj“.

Legalna diskusija oko kontingenata

Diskusija oko kontingenata jeste legitimna, smatra Čališkan, ali zbog kontingenata i ograničavanja broja izbeglica, ne sme se odustati od individualnog prava na traženje azila u nekoj drugoj zemlji, prava koje je zagarantovano, dodaje nemačka šefica „Amnestija“. Ona nema dobro mišljenje o novom paketu nemačke vlade (Paket o azilu II) kojim su zemlje poput Maroka, Tunisa i Alžira označene kao „sigurne“. Čališkan kaže da je istina da se u tom paketu doduše navodi da je cilj integracija izbeglica, ali kritikuje to što se njime u suštini ograničava pravo azilanata na siguran boravak, pravo na dolazak maloletnih članova porodica i zaštita onih izbeglica kojima je zaštita potrebna, odnosno ljudi koji su traumatizovani.

To ima posledice i po društvo, dodaje Čališkan: „Nanosi se šteta našoj humanosti. To je opasno, jer se blagostanje i bezbednost može imati samo onda kada se poštuju ljudska prava.“