Napadi na teretne brodove, prinudni obilasci oko Rta dobre nade, prvi potopljeni brod… Jemenski Huti ugrožavaju civilnu pomorsku plovidbu. Centralna komanda SAD sada upozorava i na „ekološku katastrofu“. Naime, teretni brod „Rubimar“, koji su sredinom februara napale paravojne formacije Huta, a koji je potonuo početkom marta, prouzrokovao je naftnu mrlju dugu 29 kilometara, saopštila je regionalna komanda nadležna za Bliski istok, istočnu Afriku i centralnu Aziju.

Napadi su tako dobili novi kvalitet. Iako konačna procena štete po životnu sredinu još nije moguća, ne može se isključiti da će više od 7.000 barela nafte i 22.000 tona amonijum-fosfatnog đubriva na brodu da završi u vodi, tvitovao je stručnjak za pomorsku bezbednost Ijan Ralbi.

To bi imalo ogromne posledice, na primer za postrojenja za desalinizaciju koja snabdevaju kompletan region pijaćom vodom. Pored toga, ako se naftna mrlja proširi, populacija ribe bi mogla da opadne, ukazao je Ralbi u svom podkastu „Blue Security“. To bi imalo ogroman uticaj na lokalne ribare. Osim toga, a s obzirom na brze struje u uskom moreuzu, on ne isključuje ni mogućnost da naftna mrlja ode i dalje.

„Srodne duše“

Za borbu protiv napada Hutija, SAD su u decembru prošle godine formirale međunarodnu vojnu koaliciju pod nazivom „Operation Prosperity Guardian“. U okviru te kampanje na licu mesta je i nemačka fregata „Hesen“. Ali, uprkos ciljanom granatiranju položaja Huta, alijansa još uvek nije uspela da u potpunosti zaustavi njihove napade.

To je verovatno i zato što se Huti ne bore sami. Iza njih je Iran koji pokušava da se predstavi kao sila zaštitnica Palestinaca u kontekstu rata u Gazi. Iransko političko rukovodstvo više puta je zapretilo Izraelu uništenjem.

„Agenda Huta je takođe jasno antiamerička i jasno antiizraelska“, kaže Fabijan Hinc, stručnjak za Bliski istok na Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS) u Londonu. „To je izrazito ideološki islamistički pokret koji borbu protiv Izraela smatra jednako važnom kao i Iran.“ Na toj osnovi funkcioniše partnerstvo između Irana i jemenske milicije.

Slično to vidi i stručnjak za Bliski istok Majkl Najts iz američkog trusta mozgova „Vašingtonski institut“. Huti i Islamska revolucionarna garda su „srodne duše“, kaže. Zato Hutima iz Teherana „ne mora nužno da se govori šta da rade“.

Vojna podrška Teherana

Kolika je podrška Teherana postalo je jasno krajem januara ove godine, kada su američke snage presrele pošiljku vojne pomoći iz Irana za Hute. Prema saopštenju Centralne komande Sjedinjenih Država (CENTCOM), u njoj su bile komponente balističkih raketa srednjeg dometa, eksploziv, komponente za bespilotna podvodna i nadvodna vozila, vojna komunikaciona i mrežna oprema, sklopovi protivtenkovskih raketa i drugi vojni materijal.

„Trenutna kampanja Huta u Crvenom moru i Adenskom zalivu ne bi bila moguća bez iranske pomoći“, kaže Fabijan Hinc.

Posljedice po stanovništvo Jemena

Međutim, šteta nije ogromna samo za međunarodni transport. Od posledica napada pati i stanovništvo Jemena, koje ionako jedva preživljava posle višegodišnjeg rata. Nakon što je izgledalo da su pregovori između Saudijske Arabije (ta zemlja je godinama bila na čelu međunarodne koalicije protiv Huta) prošle jeseni doveli do sporazuma, oni su sada u zastoju zbog napada na brodove u Crvenom moru.

Kao rezultat toga, Saudijska Arabija je uskratila humanitarnu pomoć koja je već bila obećana. Povećani troškovi transporta uzrokovani napadima takođe predstavljaju ogroman pritisak na Jemen i njegovo stanovništvo. Zemlja je posebno osetljiva na takva dešavanja, jer skoro u potpunosti zavisi od uvoza hrane. Dostava pomoći je takođe ograničena napadima. „Zato će se efekti ove krize veoma snažno osetiti u Jemenu“, kaže Hinc.

U tom pogledu, napadi na međunarodne brodove su rizični za Hute na domaćem planu. Veliki deo ljudi odbacuje njihovu ideologiju, tvrdi Hinc. Međutim, borba protiv Izraela i dalje ima podršku u velikom delu jemenskog stanovništva. „Huti zauzvrat koriste to da se predstave kao legitimni pokret otpora u očima svojih sledbenika“, kaže Hinc.

Slično to vide i analitičari Centra za strateške studije Sana sa sedištem u glavnom gradu Jemena. „Za Hute je ovo jedinstvena prilika da iskoriste široku podršku palestinskom cilju kako bi povećali svoju popularnost koja je u opadanju u oblastima koje kontrolišu, a spoljnom svetu pokazuju da su oni jedini efikasni autoritet u Jemenu“, navodi se u izveštaju iz decembra prošle godine.

Međutim, upitno je u kojoj meri će povećanje cena hrane dugoročno uticati na antiizraelski stav koji je raširen u Jemenu, kaže Fabijan Hinc.

Nema izgleda za kraj napada

Pokret Huti se sada može posmatrati kao „neka vrsta nenuklearne Severne Koreje“, piše Majkl Najts iz američkog trusta mozgova u svojoj analizi: „Agresivni, dobro naoružani akter, neprijateljski nastrojen prema Sjedinjenim Državama, koji je ujedno i na ključnom geografskom položaju.“

Mogu li se njihovi napadi na međunarodni brodski prevoz ograničiti? Fabijan Hinc je skeptičan. To, kaže, zavisi i od razvoja rata u Gazi. „Čini mi se sasvim zamislivim da bi Huti smanjili svoje masovne napade ako bi se rat završio. Međutim, Huti bi verovatno napade na civilne brodove mogli da vide kao osnovnu opciju za sebe. I malo je verovatno da će se to promeniti čak i nakon mogućeg okončanje rata u Gazi.“