"Ne događa se retko, kao što se obično misli, da neki biskup bude smijenjen", kaže Horst Herman, sveštenik u penziji, inače teolog i sociolog, koji je napustio Katoličku crkvu, a danas živi u malom mestu na Bodenskom jezeru. Neki su smenjeni zbog alkoholizma, drugi zbog tužbi zbog nezakonite dece, neki opet zbog nenamenskog trošenja novca. U proteklih desetak godina više od deset biskupa je ostalo bez svojih pozicija. U svetu ih inače ima oko 5.000 biskupa.

Čak je i papa Franjo u ovom relativno kratkom periodu otkako je postao papa smenio trojicu biskupa: peruanskog biskupa Guzmana, koji je do skora bio vojni ordinarij svoje zemlje, zatim dva biskupa u Sloveniji, ljubljanskog nadbiskupa Stresa i mariborskog nadbiskupa Turnšeka. Načelno nije lako, kaže Herman u razgovoru za DW, navesti nekog biskupa da podnese ostavku, ako je u nečemu pogrešio. "U većini slučaja ih zamole da se sami povuku. To je najjednostavnije", kaže Hermann. Ali, ako biskup to ne želi, okolnosti postaju teže, jer biskup nije jednostavno šef filijale neke rimske firme. "On se smatra naslednikom apostola", kaže profesor teologije Herman.

Spektakularni slučajevi

Među brojnim slučajevima biskupa koji su morali da napuste svoju dužnost ima nekoliko istaknutih. "Tu je na primer varšavski biskup Pjotr Jarecki, koji je zbog vožnje u pijanom stanju završio u zatvoru." U novembru 2012. Jarecki se povukao sa funkcije. Veliku pažnju pridobio je slučaj augsburškog biskupa Valtera Mikse. Njemu je prebačeno da je maltretirao decu u jednom internatu i da je nenamenski trošio crkveni novac.

Osim toga drugim biskupima je već odavno bilo poznato da je ovaj biskup bio alkoholičar. Bivši biskup australijskog Tuvumba, Vilijam Martin Moris ogrešio se o crkvene propise. On se javno zalagao za imenovanje žena za sveštenice. U maju 2011. Vatikan je potvrdio da je Moris razrešen dužnosti.

Biskup ostajete doživotno

Ako neki biskup podnese ostavku to ne znači da gubi i druge crkvene dužnosti. "To je jedna specifičnost crkvenog prava i katoličke dogme, on ostaje doživotno biskup", objašnjava Herman. Taj sakrament je nepovratan, kao i svešteničko imenovanje. Zbog toga i smenjeni biskupi ultra-konzervativnog Bratstva sv. Pija i dalje mogu da „zaređuju sveštenike“. U vanrednim okolnostima to mogu da čine i sa biskupima. "Ako biskupi Bratstva sv. Pija jednog dana kažu, izumrećemo jer nemamo novih biskupa, oni bez poteškoća, iako je to protivno Vatikanu, da imenuju nove biskupe", objašnjava ovaj stručnjak. To se već dogodilo. Osnivač Bratstva sv. Pija, biskup Marsel Lefebvre je protiv izričite volje Vatikana 1988. za biskupa imenovao Riharda Vilijamsona, koji poriče postojanje Holokausta. Lefebvrea je 1976. suspendovao papa Pavle VI.

I svoja biskupska primanja smenjeni biskupi dobijaju dok su živi. Nakon smene mogu da računaju na biskupsku penziju, koju u Nemačkoj plaća država.

Smena, ostavka ili…

U slučaju limburškog biskupa Franca-Petera Tebarc-van Elsta još nije jasno hoće li podneti ostavku ili ne. Ako on to ne učini, papi će imati težak zadatak, smatra Horst Herman. Drugačije misli Ingo Brigenjirgen, glavni urednik katoličke radio stanice u Kelnu, Domradio. "Papa je vrhovni poglavar crkvene države. On na kraju krajeva može da učini sve što želi." Prema njegovom mišljenju, sasvim je sigurno da će limburški biskup biti razrešen dužnosti. "Ono najvažnije što je potrebno biskupu jeste povjerenje, a on ga više nema. Zato Tebarc-van Elst nema druge mogućnosti, nego da podnese ostavku."

Autor: Ginter Birkenstok / Anto Janković
Redakcija: Jakov Leon