Emisija ugljen-dioksida ostaje najveći problem za životnu sredinu u Evropi, kažu aktivisti. „Ovaj gas je zapravo najveći ekološki problem na svetu“, navodi Jens Hilgenberg iz nemačkog Saveza za životnu sredinu i zaštitu prirode. To je nanovo potvrdila sveža studija Evropske agencije za životnu sredinu – čak 90 odsto stanovnika Evrope diše vazduh koji Svetska zdravstvena organizacija smatra štetnim za zdravlje. „To su osim ugljen-dioksida, uglavnom azot-dioksid i čestice fine prašine“, objašnjava Hilgenberg.

U Nemačkoj saobraćaj najveći problem

Studija je pokazala da pomaka ipak ima. Emisija štetnih čestica smanjena je za 15 odsto, ali to samo doprinosi da zagađenje ne bude vidljivo. Recimo moderni filteri koji se godinama ugrađuju u nove automobile sa dizel-motorima zadržavaju krupnije čestice, dok one mikroskopske i dalje odlaze u vazduh. Uostalom, ljudska sluzokoža mogla je da zadrži te krupnije čestice, dok su pravi problem ove manje. „Najsitnije čestice krvotokom dospevaju i do mozga i mogu da izazovu razne bolesti“, kaže Hajko Balsmajer iz Ekološkog saobraćajnog kluba.

Dve organizacije kojima pripadaju naši sagovornici učestvuju u evropskom projektu Clean Air čiji je cilj poboljšanje vazduha. „Jedan od naših ciljeva je da ljudi u gradovima više koriste javni prevoz i bicikle“, kaže Balsmajer. Tvrdi da je najveći krivac Evropska unija čije su mere za zaštitu vazduha do sada nedovoljne. Jens Hilgenberg ne veruje da je evropski zakonodavac kriv – krive su države koje propise ne sprovode konsekventno.

Pri tome, svaka evropska zemlja ima svoju muku. U Poljskoj su to termoelektrane na ugalj, u Danskoj se previše ljudi greje na drva, dok je u Nemačkoj uzročnik zagađenja uglavnom saobraćaj. Kao dobar primer, Hilgenberg navodi zone u koje smeju da uđu samo automobili koji ispuštaju malu količinu ugljen-dioksida. „Tako je Berlin na prvom mestu svih evropskih gradova na listi ‘Bez čađi za klimu'.“ Nedavno je Evropska unija propisala i sankcije za one koji ne stvaraju „zelene zone“ tamo gde je to predviđeno.

Teretni brodovi veliki zagađivači

Zaštitnici životne sredine traže bolju kontrolu i vozila koja nisu direktni učesnici saobraćaja – građevinskih mašina, kranova, kombajna, brodova. „Nadamo se da će Evropska unija pooštriti propise pre svega kada je reč o rečnom saobraćaju, jer su teretni brodovi veliki zagađivači“, kaže Higelberg. Sa novim paketom mera Brisel bi trebalo da izađe u novembru. Tu će se naći i gornje granice štetnih materija koje smeju da emituju države. „Očekujemo oštrije granice. To je neophodno da bi se zaštitilo stanovništvo“, podvlači Hajko Balsmajer.

Osim zdravlja, strada i privreda. Recimo 2000. godine je ozon prouzrokovao gubitak 27 miliona tona žitarica. Iako evropski problemi nisu za potcenjivanje, u poređenju sa Afrikom ili Azijom situacija je gotovo ružičasta, kaže studija Evropske agencije za životnu sredinu. Na tim kontinentima su posebno zagađeni veliki gradovi, a najslikovitiji primer su kineske metropole koje plivaju u smogu.

Autori: Kristijan Ignjaci / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković