Kampanja zu pomoće koje se već šest meseci pokušava da se ljudi podstaknu na vakcinaciju ima lep slogan: „Nemačka zavrće rukave“. Vlada u Berlinu do sada je potrošila 25 miliona evra na plakate, TV-spotove i informacije na internetu, a kampanja je ovih dana verovatno postala važnija nego ikad.

-pročitajte još: Da li vakcine Bajontek/Fajzer i Moderna pružaju dugotrajnu zaštitu od korone?

Sa 55 odsto vakcinisanih prvom dozom i 37 procenata potpuno vakcinisanih, Nemačka čini ogromne korake prema tački koja se smatra presudnom u borbi protiv pandemije: samo ako se neodlučni i protivnici vakcinacije privole na vakcinaciju, moguće je dostići cilj od 85 do 90 odsto vakcinisanog stanovništva, što neki naučnici smatraju neophodnim kako bi se postigao tzv. „kolektivni imunitet“.

Problem je međutim u tome što kampanja ne uspeva da dopre do neodlučnih, kao ni do protivnika vakcinacije.

Kampanja ne dopire do najvažnije ciljne skupine

„Kampanja uopšte nije doprla do ljudi koji su nesigurni ili se protive vakcinaciji“, kaže Štefen Egner, osnivač i direktor firme MediaAnalyzer. Taj institut za istraživanje tržišta anketirao je 500 ljudi o efektima kampanje „Nemačka zavrće rukave“ i – kad bi kampanja morala da se oceni školskom ocenom, dobila bi trojku ili dvojku, s obzirom na to se njome ne povećava spremnost na vakcinisanje tamo gde je još uvek nema.

-pročitajte još: Bolnice krcate, a lekari neće vakcinu

„Trenutno ne znamo dovoljno o protivnicima vakcinacije i onima koji su sumnjičavi. Ne poznajemo ih. I to je ogromna razlika u poređenju s većinom drugih reklamnih kampanja, gde firme tačno znaju ko su njihovi kupci“, kaže Egner.

Među neodlučnima tek svaki peti gleda TV-spotove iz kampanje i većina kaže da im se oni ne obraćaju „dovoljno emocionalno“. Egner zato kaže: „Potrebno je tačno znati kome se obraćamo i potreban je jasan motiv, kao što je recimo povratak slobode“:.

Kristine Falk tvrdi da za samo petnaest minuta može svakog neodlučnog da uveri u prednost vakcinacije. Ona je predsednica Nemačkog imunološkog društva i u razgovoru sa skepticima rado koristi sledeće poređenje: „Ovaj virus igra ruski rulet s ljudima i nikad se ne zna koga će da pogodi. Vakcinacija je najbolja zaštita koju čovek sebi može da priušti. Ljudi koji se ne vakcinišu moraju da računaju s tim da će pre ili kasnije da se zaraze.“

Da li se Nemačkom širi „umor od vakcinisanja“?

U poslednje vreme sve su češće vesti o brojnim otkazivanjima već dogovorenih termina za vakcinaciju, posebno kada je reč o drugoj dozi. Taj procenat se razlikuje od pokrajine do pokrajine: dok se u Severnoj Rajni Vestfaliji on kreće oko šest odsto, u Berlinu je čak oko 20 procenata. Neki naučnici upozoravaju na negativne posledice tzv. „umora od vakcinisanja“, pa se čak zalažu i za kazne u iznosu do 30 evra onima koji bezrazložno otkažu već dogovoreni termin.

No Ministarstvo zdravlja Severnog Rajne Vestfalije u to ne veruje i u izjavi za DW navode: „Ako ljudi ne dođu na dogovoreni termin, to ne znači automatski da se neće vakcinisati. Mnogi odlaze tamo gde mogu najbrže da dobiju vakcinu, recimo kod svog kućnog lekara ili u firmi u kojoj rade.“

Druga doza važna za delta varijantu

Izostanak druge doze mogao bi da ima fatalne posledice, s obzirom na varijantu delta, koja, prema navodima Instituta Roberta Koh, već čini najmanje polovinu novih infekcija u Nemačkoj. „Drugom dozm količina antitela znatno se povećava. Ona je potrebna da bi se stvorila imunološka memoriju za virus. A posebno je mkod delta varijante zaštićenost znatno veća“, objašnjava Kristine Falk.

Predsednica Nemačkog imunološkog društva već razmišlja korak dalje i, poput saveznog ministra zdravlja Jensa Špana, zagovara i treću dozu na jesen ili zimu, posebno za rizične grupe. „U staračkim domovima vakcinacija je bila veoma uspešna, ali na to ne možemo da se oslonimo, pogotovo kada je reč o delta varijanti. U slučajevima primalaca transplantata vidi se da treća doza donosi još veću zaštitu.“

Koliko su korisni podsticaji za vakcinaciju?

Rizične grupe ne treba posebno motivisati za vakcinaciju. Neki političari sada žele da skeptike pridobiju kroz sistem bonusa – kao u SAD, gde se pokušava da se neodlučni namame poklonima, besplatnim džointima marihuane ili čak lovačkom dozvolom. Kristine Ašenberg-Dugnus iz Liberalne stranke (FDP) predlaže, na primer, besplatne ulaznice za zabavne parkove ili muzeje.

No Štefan Šulc-Hart je protiv toga. Kratkoročno se sigurno može postići efekat takvim poklonima, ali dugoročno je to kontraproduktivno, smatra potpredsednik Nemačkog društva za psihologiju: „To signalizira da je ovo nešto što je upitno, pa ljudi moraju da budu nagrađeni da bi se vakcinisali. To može i da osnaži protivnike vakcinacije, a moglo bi i ljude koji su neodlučni da navede na drugu stranu“.

Svi stručnjaci slažu se da Nemačka mora da pridobije neodlučne i skeptike – ali, pokušati da se protivnici nagovore na vakcinaciju isto je tako beznadežno kao i nagovoriti Krsitijana Ronalda da pije Koka-kolu. „To su u pravilu ljudi koji veruju u teorije zavere ili su generalno sumnjičavi. A uz to postoje i određene korelacije s populističkim i posebno desničarskim uverenjima“, kaže Šulc-Hart.

Kako bi motivisala one koji još uvek ne žele da se vakcinišu, nemačka vlada planira da pokrene novu reklamnu kampanju uz pomoć poznatih osoba i influensera. Kampanja počinje – ovih dana.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.