Ni četrdeset godina nakon što je prvi čovek stupio na Mesec zemljin nebeski pratilac očigledno nije izgubio na privlačnosti. Koordinator Savezne vlade za vazduhoplovstvo i kosmos Peter Hince sada je predložio da Nemačka sredinom iduće decenije pošalje robota na mesec. Cena projekta – milijardu i po evra. Tim povodom list Zidojče cajtung piše:

„Kao što se moglo i očekivati, odmah se podigla halabuka i čuju se upozorenja kako bi se taj novac mogao mnogo bolje iskoristiti, pogotovo u vremenima ekonomske krize. Kao refleks taj protest je pogrešan, ali kada je reč o rezultatu ispravan. Kada bi na Mesecu moglo da se dođe do jedinstvenih saznanja, na primer, o tamošnjim sirovinama, taj trošak tokom sledećih pet godina bio bi sasvim na mestu. Međutim, postoje svi razlozi da se sumnja u neka epohalna otkrića nemačke sonde imajući u vidu da su tamo već bile letilice pet nacija.

Druga ideja mogla bi biti da bi misija na Mesec stvorila dobru atmosferu u zemlji i dovela do oduševljenja za naučna istraživanja. Ruku na srce: da li je Nemačkoj potrebna takva vrsta motivacije kojom trenutno Kina i Indija animiraju svoje građane? Teško, jer nema sumnje da Nemačka raspolaže tehnologijom koja omogućava takav let. Zato bi mnogo bolje bilo iskoristiti tih milijardu i po evra za neki zaista spektakularni projekat: na primer, elektroautomobil sa najvećim radijusom kretanja u svetu ili solarne ćelije koje bi se proizvodile lako i jednostavno kao plastične kese“, predlaže „Zidojče cajtung“.

Talibani na korak od nuklearnog oružja

List Frankfurter algemajne cajtung piše o opasnosti od širenja nuklearnog oružja: „Mogućnost da Iran za nekoliko godina napravi atomsku bombu ne zabrinjava samo susede, pre svega Saudijsku Arabiju i Izrael, nego i celu međunarodnu zajednicu. Međutim, pravu moru predstavlja ono što je tema jedne američke studije: Talibani, izgleda čak i Al Kaida, više puta su pokušali da se domognu pakistanskog nuklearnog oružja.

Pakistanska bomba, bili ti izveštaji tačni ili ne, već sada je mnogo opasnija nego što bi bila potencijalna iranska. Za razliku od Irana, gde (političko-verski) vrh upravlja manje–više sređenom zemljom, delovi Pakistana ugroženi su delovanjem separatista koji su u vezi sa Talibanima. I delovi službi bezbednosti, pre svega moćne tajne službe, pod sumnjom su da imaju kontakte sa radikalnim islamistima. Dopustiti Talibanima da se približe nuklearnom oružju bila bi najveća moguća opasnost“, upozorava list „Frankfurter algemajne cajtung“.

Obama gubi bitku u reformi zdravstva

Više je nego neizvesno da li će američkom predsedniku Baraku Obami uspeti da se izbori za svoju koncepciju reforme zdravstvenog sistema i tim povodom Zidojče cajtung piše: „Osiguravajuća društva i opozicija udružili su snage i ideologija i moć etablirane industrije zdravstva pretvorili su se u naizgled nepobedivog protivnika. Prvi put od početka nacionalne političke karijere Obama je u defanzivi. Čuju se najapsurdnije optužbe: Obama kao Hitler, reforma kao korak ka eutanaziji uz pomoć države.

Obamina reforma sve to nije zaslužila. Ona je umerena, uglavnom prihvatljiva i za republikance i preko potrebna. Međutim, izgleda da je prekasno za raspravu zasnovanu na činjenicama. Obama, koji se uvek zalagao za takvu raspravu, napravio je dve taktičke greške: premalo je vrbovao javnost za reformu i prazne letnje nedelje prepustio je protivnicima. Sada je debata izmakla kontroli i Obama je pred porazom. Verovatno će morati da napravi ustupke i odustane od važnog elementa reforme – osnivanja novog državnog zdravstevnog osiguranja“, piše „Zidojče cajtung“.

Ko piše zakone za Nemce?

Povodom vesti da je nemačko ministarstvo privrede naručilo od jedne advokatske kancelarije da napiše predlog novog zakona o stečaju list Fraje prese piše: „Svakako da je razlika da li se stručno mišljenje naručuje od, na primer, moćnog udruženja banaka koje ima sopstvene interese, ili od stručne kancelarije koja pomaže različitim klijentima kao što je to slučaj sa advokatima.

Savet spolja je prihvatljiv, ali nisu ustupci lobistima i tu je potrebno praviti razliku do tančina. U krajnjoj liniji, od presudnog značaja je šta u zakonu piše. Osnovna dužnost ministarstava, a zatim parlamenta jeste da detaljno proveri sve formulacije u predlogu zakona imajući u vidu da potiču spolja“, piše „Fraje prese“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević