Nataša Petrović (37) se posvetila devojčicama i devojkama iz seoskih područja, i kao pedagoški asistent, i kao trener ženskog fudbala. Ovo drugo joj je hobi već duži niz godina, ali u njemu uživa najviše. „Za loptu oduvek znam, ona me je oduvek zanimala. Bila sam u ŽFK Mašinac 13 godina, a bila sam i član omladinske reprezentacije. Sada sam već 2 godine trener ŽFK Morava iz Žitkovca“.

Silvija Nešić (22) nije prva u porodici koja se muzički školuje, ali je prva koja je upisala fakultet. Studira muziku, svira klavir, peva u akademskom horu i dosta putuje. U slobodno vreme, kao članica NVO „Ternipe“ (na romskom Mladost) mlade Rome bodri da se školuju. „Trudim se da posebno devojčicama koje su ugroženije od dečaka budem primer da ostanu u školi i da se sve može kad se hoće.“

„Oduvek sam znala da neću da ostanem samo na srednjoj školi, i pošto volim decu upisala sam visoku školu za vaspitača“, kaže Cecilija Vajc (21). Njen uspeh je utoliko veći što je već deset godina u nekoliko hraniteljskih porodica. Nada se da će kad završi studije što pre naći posao u nekom vrtiću i moći da plaća stan jer tada gubi pravo da ostane u sistemu hraniteljskih porodica.

U mahali živi i Turkijan Redžepi (44), koji se sa svojim udruženjem i produkcijskom kućom bavi problematikom romske zajednice u Srbiji, a prilozi koji se mogu naći na internetu, bave se pitanjima koja tište Rome.

Deca vole da poziraju pred kamerom! „I ranije sam radio kao novinar, a na ovu ideju sam došao 2013. kada na Dan Roma niko od medija u Nišu nije to ni pomenuo. Imao sam neku kameru, i počeo da snimam. Tako je nastala produkcijska kuća „Roma world“, kaže Turkijan Redžepi.

Ajša Alić (40) radi kao pedagoška asistentkinja u jednoj niškoj osnovnoj školi. Kaže da je njeno zanimanje nastalo kao projekat romskih asistenata u nastavi, da bi kasnije bilo prepoznato kao potreba, pa danas postoji u celoj Srbiji. „Pedagoški asistent je veza između porodice, škole, učenika i lokalne samouprave. Radim i u nastavi i u dopunskoj nastavi sa svom decom koja trebaju pomoć u učenju.“

Ajša tek zadnjih 15 godina zbog posla živi u romskoj mahali. Kaže da su roditelji svesniji nego pre da je škola važna, ali da sada sa asocijacijom pedagoških asistenata radi na rešenju drugog problema. „Romska deca najčešće ne idu u vrtić, a jedan od razloga je i taj što se to plaća. Mi ih želimo u sistemu kako bi na polasku u prvi razred bili jednaki sa svojom generacijom većinskog naroda“.

Diplomirani novinar Ana Saćipović (61), svoja pisanja usmerila je na projekte namenjene za pomoć ženama Romkinjama. Direktorka je Udruženja Romkinja „Osvit“, i više od 20 godina se bavi ovim problemima. „Jedan od značajnijih projekata je S.O.S. telefon za žene i to na romskom i srpskom jeziku, inače prvi na romskom jeziku u Evropi“, ponosno ističe Ana.

Iako je diplomirala na psihologiji i godinu dana pre roka, Anita Cekić (32) ne radi u struci, već kao pedagoški asistent i stručni saradnik za decu koja školu pohađaju po inkluzivnoj nastavi. Nedavno je postala mama, a period trudnoće je iskoristila da postane i psihoterapeut. „Ja ne prestajem da radim na sebi i dalje se nadam da ću raditi u struci, pre svega zbog svog samoostvarenja“, kaže Anita.

Osman Balić (66) je inženjer koji je svoje inženjerske dane proveo u Institutu Edvard Kardelj i Institutu Mašinske industrije a poslednjih 20 godina se bavi pitanjima Roma. Kaže da u vreme kada je on studirao nije bilo uobičajeno da Romi upisuju fakultete, mada nije bilo prepreka za to. Svojim najvećim uspehom smatra mikrofilmovanje rendgenskih snimaka i slične inovacije koje je uneo kao inženjer.

Kada je reč o romskim pitanjima, Osman Balić je posebno ponosan što je pokrenuo pitanje bezbednosti Roma u romskim naseljima. Osnovao je 19 dobrovoljnih vatrogasnih društava u romskim naseljima gde su nabavljeni vatrogasni aparati za gašenje požara budući da su ova naselja vrlo neuslovna i sa lošom infrastrukturom.