1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

I posle izbora sve po starom?

Vuk Tešija9. septembar 2016.

Neposredno uoči izbora u Hrvatskoj, odnosi Beograda i Zagreba su na najnižem nivou u ovom veku. Vlast u Srbiji već neko vreme se služi antihrvatskom retorikom, a i u Hrvatskoj je, u jeku kampanje, tema postala – Srbija.

Kroatien Zagreb Wahlampf - Zoran Milanovic
Foto: Reuters/A. Bronic

Predsednik Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović preko medija polemiše sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, a u javnost izlaze snimci na kojima Srbiju naziva „šakom jada“. Tenzije se stalno podstiču sa obe strane i niko da jednom „stane na loptu“. Analitičari tvrde da će se odnosi malo popraviti nakon što prođu izbori, ali nevolja je u tome što je na ovim prostorima uvek neko „u kampanji“, kaže beogradski politikolog i stručnjak za odnose s javnošću Cvijetin Milivojević.

„Čim se završe parlamentarni izbori u Hrvatskoj, idu lokalni izbori u Bosni i Hercegovini (a pre toga i referendum u Republici Srpskoj). Do kraja godine slede izbori u Makedoniji u kojoj ključa uzavreli makedonsko-albanski lonac, na proleće stižu i predsednički izbori u Srbiji. To je sudbina bivšeg jugoslavenskog prostora. Političke oligarhije ili samozvane političke elite hrane jedna drugu mržnjom prema susedima, ali ta mržnja nije istinska, ona je više valuta, rekao bih čak i podsticaj, 'neprijateljima' i 'prijateljima' – nazovite ih kako hoćete – preko granice“, kaže Milivojević. On smatra da se stvari neće promeniti sve dok pritisak ne dođe „odozdo, što bi Marks rekao, iz baze“.

Milivojević: Stvari se neće promeniti sve dok pritisak ne dođe „odozdo“Foto: Privat

Stvari će se ipak malo primiriti nakon izbora, očekuje Milivojević: „S obzirom na to da Hrvatska povremeno pokazuje mišiće Beogradu, podsećajući ga da, bez hrvatskog 'da', nema ulaska Srbije u Evropsku uniju, za očekivati je da će oni koji stvarno odlučuju u EU, posle izbora da pritisnu novu hrvatsku vladu da malčice ohladi retoriku prema hiperkooperativnom Vučiću i pusti ga da malo 'diše', pošto ga, osim momentalno aktualne krize u srpsko-hrvatskim odnosima, čekaju još vruće pitanje Kosova ili pritisak da uvede sankcije Rusiji.“

„Eksponenti velikosrpske politike“

Uprkos lošem odnosu Hrvatske i Srbije, Milivojević tvrdi da to nije slučaj i sa političkim strankama s obe strane granice. „HDZ je već član, a i Vučićevi evropeizirani radikali, tj. Srpska napredna stranka (SNS), samo što nisu ušli u evropsko udruženje narodnjačkih stranka (EPP), pa mu oni nekako dođu i kao prirodni partneri. Doduše, tu se – verovatno zarad hvatanja glasova iz desnog biračkog tijela – privremeno udenuo i Milanovićev SDP koji je progovorio svojim nematernjim, sebi neprirodnim, šovinističkim jezikom. Mislim da tu nije postojao prećutni dogovor, ali da je svima prijalo jer su se osećali kao 'ribe u vodi' – to uopšte ne sporim“, kaže Milivojević. On napominje da mu je „utisak meseca“ mirotvorna misija koju je, između Zagreba i Beograda (ali i između Sarajeva i Banjaluke), počeo da obavlja niko drugi do predsednik bosanskohercegovačkog HDZ-a Dragan Čović!

Od sada bez komentara na Hrvatsku

00:50

This browser does not support the video element.

Ni profesor politikologije Pero Maldini sa Univerziteta u Dubrovniku ne sumnja da su odnosi loši, ali to ne povezuje sa izborima u Hrvatskoj. „Mislim da su uzrok i kontekst te eskalacije drugde. Problem je pre svega to što su Vučić i Dačić, nekadašnji potrčci Šešelja, odnosno Miloševića, i nakon niza godina i dalje eksponenti velikosrpske politike, uprkos formalno demokratskom legitimitetu koji danas imaju.“ Profesor Maldini smatra žalosnom činjenicu da se u Srbiji svih ovih godina nije dogodilo suočavanje s prošlošću, kao što se to dogodilo u Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata, kada su prošli procese denacifikacije, demokratizacije, te, posledično, i kolektivnu katarzu.

„Nakon osvajačkih ratova koje je Srbija vodila protiv susednih republika, niko im nije nametnuo, a niti su oni sami zbog dnevnopolitičkih razloga ikad pokrenuli suočavanje s Miloševićevom velikosrpskom politikom i posledicama koje je ratna agresija napravila susedima, pa i samim Srbima. Zato politika Srbije, u nemogućnosti da artikuliše jednu normalnu politiku, i dalje proizvodi 'spoljnog neprijatelja' oličenog u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu, itd“, kaže Maldini.

Sigurno je da predizborna kampanja dodatno pogoduje pojačanim provokacijama Srbije, kao i politizaciji teme odnosa sa Srbijom u samoj kampanji, smatra Maldini, ali podseća i na to da je počelo s hrvatskim zahtevom Srbiji za ukidanjem neodrživog prava regionalne jurisdikcije za ratne zločine iz devedesetih, nastavilo se zaoštravanjem uobičajenim izjavama i Srbije o godišnjici „Oluje“, potom nizom diplomatskih nota kojima su iz Srbije reagovali na neka dešvanja u Hrvatskoj, a kojima se, pre svega, nastojalo da se Hrvatska ocrni pred EU i međunarodnom zajednicom, a po mogućnosti i destabilizuje, što ipak nije realno budući da je, između ostalog, Hrvatska i članica EU.

Maldini: Problem je u SrbijiFoto: Privat

„Proizvodnja sukoba i označavanje Hrvatske kao spoljnog neprijatelja svakako je i u funkciji sticanja dodatnih poena vlasti Srbije na domaćem političkom tržištu“, primećuje Maldini, ali i napominje da odnosi sa Srbijom ne bi bili posebna tema predizborne kampanje u Hrvatskoj da se u javnosti nije pojavio Milanovićev neformalni razgovor s predstavnicima braniteljskih udruženja. „Slučajno ili namerno, jasno je da su elementi tog razgovora, uključujući i one gde se spominje Srbija, deo predizborne retorike usmerene prema delu biračkog tela, pre svega onom u centru, pa i desnom centru, ne bi li na taj način pridobio podršku tih birača na predstojećim izborima. Milanović želi da pokaže jedan čvrst, nacionalni i prohrvatski stav koji bi, prema njegovim procenama, mogao da mu donese i deo glasova onog dela biračkog tela koje inače ne bi glasalo za njega i koji nije prirodno SDP-ovo biračko telo“, smatra Pero Maldini tvrdeći da će ta tema izaći iz fokusa nakon izbora, jer to zapravo i nije tema bitna za Hrvatsku.

Prema Maldinijevom mišljenju, Hrvatska i Srbija imaju samo nekoliko tema. „Hrvatski primarni interes jeste rešavanje pitanja više od 1.600 nestalih, pitanja zaštite hrvatske manjine, procesuiranje ratnih zločinaca, pitanje granica, kao i vraćanje opljačkane imovine“, nabraja Maldini teme koje se, za razliku od godišnjice „Oluje“, Stepinca ili priče o dominaciji na Balkanu, nisu skoro uopšte spominjale u kampanji.

Strah i nesigurnost Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji

Vojislav Stanimirović, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke, kaže da se u srpskoj zajednici u Hrvatskoj već tri godine oseća povećan intenzitet straha i da je to sada pred izbore intenzivirano. „To nije bilo za očekivati, bar ne od strane SDP-a, ali očigledno da SDP pokušava da pridobije deo desnog biračkog tela i ta retorika usmerena prema Srbiji reflektuje se na našu, srpsku zajednicu“, kaže Stanimirović. On tvrdi da je saradnja između Hrvatske i Srbije trenutno na najnižem nivou u poslednjih 15 godina. „To pokazuje da ova retorika i dalje animira jedan deo biračkog tela, pogotovo sada u Hrvatskoj, a Srbija na to uzvraća iz svojih političkih razloga.“

Stanimirović kaže da ih je Milanović iznenadio svojim izjavama, jer su imali dobru saradnju u vreme dok je bio premijer. Istina, te izjave se ne odnose na Srbe u Hrvatskoj, već na vlast u Srbiji, ali, naglašava Stanimirović, to se indirektno odražava i na srpsku zajednicu u Hrvatskoj.

Politički predstavnik Hrvata u Srbiji Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine, govori vrlo slično kao predstavnik Srba u Hrvatskoj. „Oseća se strah i nesigurnost, smanjuje se spremnost da javno učestvujete u prostoru društvenih događanja. S druge strane, administracija osujećuje ostvarivanje nekih manjinskih, zakonom zagarantiranih prava ili dosadašnje dobre prakse. Različiti oblici nepovoljnog odnosa, bilo u javnosti, administraciji ili strukturama vlasti, mogu da se osete svakodnevno“, kaže Žigmanov. On napominje da već mesecima skoro da nema dana u javnosti Srbije bez antihrvatskih sadržaja – bilo da je reč o nekom događaju, godišnjici ili izjavi. „Počelo je još od prošlih izbora, pa se nastavilo raznim događajima, kanonizacijom Stepinca, 10. aprila, obeležavanjem 'Oluje'...“ Kao da se traži svaki povod, datum, godišnjica, kako bi se plasirao antihrvatski sadržaj.

Žigmanov misli da je zapravo najgore to što nijedan gest, nijedan stav, ne doprinose razrešenju nekog spora, već dodatno komplikuju stanje. „Najveći deo tih gestova, postupaka i izjava služi za unutrašnju upotrebu – bilo za sticanje glasova na izborima, bilo za skretanje pažnje sa ekonomskih neuspeha ili nekog drugog razloga“, zaključuje predstavnik Hrvata u Srbiji.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi