Glavna tema Foruma ove godine je svetska ekonomska kriza i modaliteti za njeno prevazilaženje. Delegaciju Srbije predvodi potpredsednik Vlade za evropske integracija Božidar Đelić. U delegaciji je i direktor "Telekoma" Branko Radujko, potpredsednica "Delta Holdinga" Milka Forcan i predsednik "Komtrejd grupe" Veselin Jevrosimović.

Ciljna grupa - investitori

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da su "ciljna grupa" srpske delegacije na Svetskom ekonomskom forumu investitori sa kojima će razgovarati o daljem ulaganju u Srbiji. "Naša ciljna grupa su investitori, a njih je oko 2.000. Imaćemo sastanke sa investitorima koji su već prisutni kod nas da bismo obezbedili da ne smanje svoje investicije", rekao je Đelić u intervjuu Večernjim novostima. Na pitanje kako će ubediti investitore da je Srbija pravo mesto za

njihove investicije jer je kreditni rejting zemlje loš, Đelić je kazao da je prednost Srbije što već ima 13 milijardi evra postojećih investicija. "Uz to, imamo i vrlo dobar geografski položaj, niske poreze, evropsku perspektivu i bescarinsku zonu sa Ruskom Federacijom", rekao je on.

33 sastanka u tri dana

Đelić, koji predvodi delegaciju Srbije na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, kazao je i da će od međunarodnih finansijskih institucija tražiti da "pojačaju ekonomsku podršku Srbiji". "Sa Evropskom komisijom krenućemo u pregovore o kreditnoj liniji od 400 miliona evra makroekonomske podrške. I od Svetske banke tražićemo povećanje podrške. Novac koji dobijemo iskoristićemo za infrastrukturu i znanje, odnosno prosvetu, nauku i telekomunikacije", rekao je potpredsednik Vlade Srbije. On je naveo da će srpska delegacija u Davosu za tri dana održati 33 bilateralna sastanka.

Putin za novi sporazum o energiji

Ruski premijer Vladimir Putin predložio je da se postigne sporazum o energiji, koji bi imao sličan značaj kao Evropski sporazum o uglju i čeliku. "Predlažem uspostavljanje novog međunarodnog pravnog okvira za energetsku bezbednost", rekao je Putin u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu. On je ocenio da bi ostvarivanje te inicijative moglo imati "sličnu političku ulogu kao sporazum "kojim je formirana Evropska zajednica za ugalj i čelik". Evropski sporazum o uglju i čeliku postigle su 1951. godine Belgija, Francuska, Italija, tadašnja Zapadna Nemačka, Luksemburg i Holandija i smatra se da je njime začeta Evropska unija. "To bi značilo da bi potrošači i proizvođači konačno bili povezani stvarnim energetskim partnerstvom zasnovanim na jasnim pravnim osnovama", rekao je ruski premijer.

Rusija, kaže, ima za cilj razoružavanje

Putin je rekao i da naoružavanje nije odgovor na probleme koje je stvorila finansijska kriza, i pozvao na "uzajamno poverenje" u borbi protiv ekonomske krize u svetu: "Ubeđen sam da bi razumno smanjenje vojnih troškova, zajedno sa naporima za unapređenje stabilnosti i bezbednosti u svetu, imalo pozitivne ekonomske posledice". Putin je dodao da je potrebno učiniti da međunarodni odnosi postanu "manje opasni" i naglasio da Rusija nastavlja da preduzima mere u cilju razoružavanja, kao i da je spremna da razgovara o dodatnim naporima u tom cilju.

I Rusija želi da privuče investitore

Putin je govorio o odnosima sa SAD u znatno pomirljivijem tonu, istakavši da se nada da će nova američka administracija predsednika Baraka Obame sarađivati "na konstruktivan način" sa Rusijom. On je rekao da Rusija očekuje od "svojih partnera u Evropi, Aziji, SAD, a pre svega od nove američke administracije", da pokažu spremnost za unapređenje saradnje u borbi protiv ekonomske krize i ublažavanje tenzija u svetu. Putin je, takođe, rekao da Rusija želi da privuče strane investitore, istakavši da će Moskva nastaviti "politiku otvorenosti prema stranim investicijama". "Uvereni smo da će oni koji stvaraju povoljne uslove za globalno ulaganje, postati lideri u obnavljanju svetske ekonomije", rekao je on. Ruski premijer je uporedio svetsku finansijsku krizu sa "savršenom olujom" čije se destruktivne sile šire svetom.