„Kako se to desilo? Pa znao je da pliva!" To se često može čuti kada se na nekoj plaži dogodi tragedija. A dogodi se tiho, često niko ni ne primeti da se neko upravo bori za život – to se uvek iznova dešava.

Samo ove sedmice se u Nemačkoj utopilo više ljudi, dvoje u jezerima, dvoje u reci Rajni, a i dvoje mališana u bazenu. Prošle godine je bilo nešto manje od 300 utopljenih samo zbog pandemijskih ograničenja. Žalosni rekord je postignut 2003. kada se utopilo 644 osoba, to je podatak Nemačkog društva za spasavanje DLRG. Neki bi mogli da ostanu živi da ih na primer nesvestica ili srčani udar – što je onda „službeni" uzrok smrti, nije zatekao u vodi.

A to se dešava i vrhunskim plivačima, što se moglo videti i na Svetskom prvenstvu u plivanju u Budimpešti. Američka plivačica Anita Alvarez je izgubila svest nakon treninga u bazenu i tragedija je izbegnuta samo zato što je njen trener odmah shvatio šta se dešava i reagovao.

Pazite, pogotovo na mališane!

Bez obzira što nam se čini da spasioci na plažama ne rade ništa, sreća je što ne rade, ali su tu da paze. Prema statistikama DLRG, ni jedan od slučajeva utapanja se nije dogodio tamo gde je bio spasilac koji zna da prepozna ko bi od kupačica ili kupača mogao da bude problem.

S tim u vezi, apsolutno važno pravilo: pazite na mališane dok se igraju u vodi. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) utapanje stavlja na treće mesto smrtnih slučajeva u nesrećama, a kod mališana je to na prvom mestu! Čak i ako je „mali već naučio da pliva“, to nikako ne znači da u vodi sme da bude bez nadzora. Oni sasvim mali, koji jedva imaju godinu i po dana, mogu da se udave čak i u lokvi vode ako licem u nju padnu. Nažalost, to se zaista dešava.

Stardaju i „Tarzani"

I još jedna bizarna činjenica: ne treba ismejavati žene zato što „ne žele da pokvase kosu“ pa često samo plutaju po vodi. Jer najčešće stradaju upravo muškarci. Statistike američkog ministarstva zdravlja, pokazuju da se u toj zemji u proseku utapa 11 ljudi dnevno, a 80 odsto njih su muškarci!

U vodi se ne strada samo od utapanja. Prema podacima američke službe, svaka treća nesreća u vodi završava smrću. Neko se samo okliznuo sa ivice bazena ili na glatkom dnu ili je na glavu skočio u vodu koja je bila plića nego što je mislio. A ako i ostanu živi, mnogi zbog tog kupanja žale do kraja života. Nemačko društvo za ortopediju i hirurgiju navodi da godišnje oko 65 ljudi kod takvih akcija povredi kičmu i ostane nepokretno.

Sunce prži i u vodi

Plivanje je prilično zahtevna telesna aktivnost i ako želite da vas telo dobro služi, ne ulazite u vodu gladni, ali ni nakon obilnog obroka. Mišići moraju da imaju energije da vas drže na površini. Takođe je važno da po ovim letnjim vrućinama, u vodu ni u kom slučaju ne ulazite žedni. Pritom se ne misli na alkohol, jer i samo jedno hladno pivo pre kupanja može biti opasno. Sunce prži i u vodi, tako da telo treba mnogo tečnosti.

Ljudi nisu stvoreni za vodu i svako može da pliva još bolje i racionalnije. Treba nastaviti učiti plivati, jer ako se dignu vetar i talasi, to može biti od životne važnosti. Isto tako, treba znati proceniti i udaljenost: druga obala najčešće izgleda mnogo bliže nego što zaista jeste. Ne izazivajte sami nesreću!

„Zvanična" plaža je bolja od divlje

Za svaki slučaj, držite se označenih plaža i izbegavajte kupanje bilo gde na obali. Ima i dobrih razloga zašto neke plaže nisu „službene“. Lako je skočiti u more, ali zbog talasa i stena je ponegde gotovo nemoguće izaći iz vode.

Pored toga, postoji i opasnost od brodova. Brodovima je doduše zabranjeno da plove u blizini obale. Zabranjeno je i glisiranje, jer vozač u tom slučaju ne može dobro da vidi šta je neposredno pred pramcem. Ali ne osvrću se svi na te propise, pogotovo ne oni koji pred obalom prave buku vozeći džet-ski. Kazne ništa ne vrede ako nekoga povredi propeler. Zato je najbolje držati se ograđenih plaža, pa makar bila i gužva.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.