Nemački kancelar Olaf Šolc prvobitno je želeo da se glasanje o poverenju njegovoj vladi u Bundestagu održi 15. januara, ali to bi izgleda ipak moglo da se desi i pre Božića.

Prevremeni izbori bi onda mogli da se održe ranije nego što je planirao, verovatno već u drugoj polovini januara.

„Ako se svi slože, nije mi nikakav problem da postavim pitanje poverenja pre Božića“, rekao je Šolc u nedelju u intervjuu za javni servis ARD.

Kako je objasnio, za to je potrebno da se oko datuma dogovore šef poslaničke grupe njegovih SocijaldemokrataRolf Micenih i lider opozicionih demohrišćana Fridrih Merc.

Opoziciji se žuri

Za to vreme, na sastancima parlamentarne grupe Demohrišćana (CDU/CSU) raspoloženje je, kažu, krajnje opušteno. Nije ni čudo, nakon raspada vladajuće koalicije oni procenjuju da su blizu povratku na vlast.

Uostalom, prema poslednjem istraživanju koje objavljuje javni servis ZDF, Demohrišćani su na 34 odsto podrške – dok su SPD na 16, a Zeleni na dvanaest procenata.

Zato izgleda nestrpljenje raste: predsednici sestrinskih demohrišćanskih stranaka CDU Fridrih Merc i bavarske CSU Markus Zeder žele da već u sredu (13. novembar) na Odboru za unutrašnje poslove Bundestaga izvrše pritisak da se pod hitno glasa o poverenju vladi kancelara Šolca. To bi otvorilo put ka novim izborima.

Situacija za Demohrišćane nije, međutim, baš toliko jednostavna. Prvi problem je to što nemaju kontrolu nad procesom. U nemačkom političkom sistemu, kancelar može sam da odluči kada će tražiti izglasavanje poverenja.

Već kada je otpustio ministra finansija Kristijana Lindnera (šefa Liberala), Šolc je izjavio da je spreman za nove izbore, ali je naveo 15. januar kao datum kada bi Bundestag trebalo da glasa o poverenju. To bi značilo da bi se izbori održali najkasnije do kraja marta.

Šolc jeste govorio da se i o datumu glasanja o poverenju može razgovarati, ali samo ako se poslaničke grupe dogovore koji to neophodni zakoni prethodno najpre moraju da budu usvojeni. Lider opozicije Merc želi, međutim, obrnuti redosled – i izbore već 19. januara.

Opasna veza sa AfD-om

Demohrišćani bi mogli da zatraže tzv. „konstruktivno izglasavanje nepoverenja“ i tako preuzmu inicijativu. Ali da bi to uradili, Merc bi morao da istakne kandidaturu za kancelara u aktuelnom sazivu Bundestaga.

To se smatra rizičnim, jer bi on onda mogao da bude zbilja izabran i glasovima Alternative za Nemačku (AfD), što je za Merca i njegovu stranku opasno: SPD i Zeleni ionako optužuju CDU da želi da prekrši tabu na nemačkoj političkoj sceni po kojem nema nikakve saradnje s AfD-om.

U Saksoniji se recimo pokrajinski premijer Mihael Krečmer (CDU) nedavno po prvi put sastao s pokrajinskim liderom AfD-a Jergom Urbanom.

Predsednik CDU Merc kritikovao je taj potez svog pokrajinskog stranačkog kolege kao ozbiljnu grešku. Zabrinutost Demohrišćana zbog neželjene podrške AfD-a je tolika da su prošle nedelje pod hitno povukli sve svoje zakonodavne inicijative u Bundestagu.

Kampanja je već počela

„Pretpostavljam da on (Šolc) sada želi da pokuša da u Bundestagu održi glasanje o zakonskim predlozima i da tako nas, poslaničku grupu CDU/CSU, stavi u poziciju koju onda može da iskoristi za predizbornu kampanju SPD-a“, komentarisao je Merc prošlog petka.

U SPD-u to ne osporavaju, naprotiv: sam Šolc je rekao da do Božića želi da u Bundestagu progura važne zakonske predloge manjinske vlade u kojoj je SPD ostao sa Zelenima. To uključuje i neke projekte koje će bivši koalicioni partneri iz Liberala, ali i Demohrišćani, teško odbiti, jer je, smatra se, reč o „interesima države“.

Što se tiče izborne kampanje, čini se da je Olaf Šolc već ušao u taj modus. U intervjuu ARD-u u nedelju nije propustio da direktno napadne kandidata za kancelara demohrišćana Fridriha Merca: „Mislim da sam malo hladniji kada su u pitanju državni poslovi“, rekao je.

Kratka ili duga izborna kampanja?

Zvanično, SPD se zalaže za izbore u martu navodeći kao razlog to da mnogi još nisu spremni. Prevremeni izbori stavljaju stranke pred velike logističke izazove.

Ali, to je samo pola priče. Nezvanično, Socijaldemokrate procenjuju da bi u dužoj izbornoj kampanji sigurno mogli da imaju koristi od grešaka demohrišćanskog kandidata Merca.

Iz istog tog razloga Demohrišćanima se žuri. Jer, kako se kampanja bude zahuktavala, tako će rasprava postajati sve žešća, a izgovoreni reči sve važnije. Verbalne greške mogu biti opasne, pa čak i obična gestikulacija.

To se tako dobro videlo na primeru demohrišćanskog kandidata za kancelara Armina Lašeta koji je snimljen kako se smeje na pogrešnom mestu – u vreme tragičnih poplava 2021. To ga je tada koštalo pobede na izborima, a Šolca uvelo u kabinet kancelara.

Povratak FDP-a?

Bez obzira na to, predsednik Liberala Kristijan Lindner smatra da je pobeda Demohrišćana izvesna, kad god da se održe prevremeni izbori. Njega je kancelar otpustio s mesta ministra finansija i tako zapečatio sudbinu „semaforskoj koaliciji“.

„Ja sam stručnjak za SPD i Zelene“, rekao je Lindner ovog vikenda u intervjuu za ARD i na taj način već ušao u predizbornu kampanju nudeći se Demohrišćanima kao koalicioni partner u budućoj vladi.

On je jasno stavio do znanja da bi želeo ponovo da bude ministar finansija. „Želim da vodim računa o novcu građana“, rekao je Lindner.

Njegov problem je to što su Liberali, prema istraživanjima javnog mnjenja, ispod cenzusa. Ali i to bi moglo da se promeni.

Demohrišćani su tri godine optuživali Liberale, kao članicu vladajuće koalicije, da je odgovorna za odluke koje donosi Savezna vlada. I imali su od toga koristi: razočarani glasači prešli su u njihov tabor.

Nakon što su Liberali napustili vladu, te dve stranke se sada ponovo bore za iste birače. I jedni i drugi, na primer, predstavljaju se kao oni koji će biti brana novom zaduživanju.

To bi moglo ponovo da donese glasove Liberalima, a da naškodi Demohrišćanima. Lindner je već istakao da mu je cilj na izborima dvocifreni procenat glasova.