U napadu pakistanskih Talibana na jednu školu u Pešavaru u utorak je stradalo najmanje 140 osoba, od toga 132 dece. Teroristi su saopštili da se radi o osveti za ofanzivu pakistanske vojske u severnom Vaziristanu, području nastanjenom plemenima na granici sa Avganistanom. Talibani u tom području sada se grčevito bore za opstanak svoje terorističke mreže, priča u intervjuu za DW Omar Hamid, stručnjak za terorizam u Aziji iz savetničke firme IHS.

DW: Zašta je odabrana baš ova meta i zašto baš sada?

Omar Hamid: U pitanju je javna škola pod ingerencijom vojske, pretpostavka je da većina dece ima roditelje u vojsci. To je, dakle, takozvana meka meta koja direktno pogađa vojne snage. Kako je rekao portparol Talibana, hteli su da i vojska oseti njihov bol. Način napada je veoma sličan prethodnim, pre svega upadu u Generalštab pakistanske vojske 2009, kada su pakistanski Talibani iskoristili vojne uniforme kako bi prošli obezbeđenje. Slično je bilo i u napadima na vojne škole u Razmaku u severnom Vaziristanu.

Kako napad stoji u odnosu na vojnu operaciju protiv terorista u blizini Pešavara?

Nema sumnje da su vojne akcije oslabile kapacitete Talibana. Upravo zato je i odabrana meta u blizini plemenskih područja. Cilj je osveta, ali i pokušaj da se oslabi rešenost vojnih komandanata.

Kažete da su Talibani oslabljeni, ali ipak su izvršili jedan od najbrutalnijih napada ikada.

Iako jesu oslabljeni, oni su i dalje sposobni da izvrše ovakve napade. Verovatno bi za njih bilo teže da izvedu napade dalje od svog izvornog područja, recimo u provinciji Pandžab ka Indiji. Ali Pešavar je veoma lako dostupan iz plemenskih područja i logičan je izbor. Jer ovde je stacioniran i Jedanaesti korpus vojske koji vodi akciju protiv terorista.

Kako će ubijanje velikog broja dece uticati na imidž Talibana? Oni žele da se postave kao zaštitnici naroda...

Verujem da je javno mnjenje već protiv Talibana, mada ima još elemenata koji se zalažu za mirovne razgovore. Ipak, od početka vojnih operacija u julu nema velikih apetita da se ti mirovni razgovori i dese. Tokom posete Vašingtonu, načelnik Generalštaba Rahel Šarif je javno rekao da neće tolerisati nikakve pregovore sa militantima koji su igrali fudbal odsečenim glavama njegovih vojnika. Mislim da će rešenost armije sada dodatno ojačati. Za Talibane ovo postaje igra preživljavanja i oni će i dalje nastojati da vrše slične napade u nadi da će varvarstvo oslabiti rešenost vojske.

Kakav je uticaj na vladu premijera Navaza Šarifa?

Kada je u pitanju kontra-terorizam, glavnu reč ima vojska. Ona će u svakom smislu vući konce i teško da će Vlada pokušati da im stane na put. Neki kritikuju Šarifa što je na armiju preneo odgovornost za bezbednost i politiku prema Avganistanu. Drugi ga kritikuju što je za šest meseci odložio vojnu ofanzivu. Deo odgovornosti pada i na pleća njegovih političkih protivnika koji vode provinciju Hajber-Pahtunva, a koji su zadržali nešto blaži odnos prema Talibanima.

Da li ovaj novi razvoj ima uticaja na odnose sa Avganistanom?

Verovatno je da će Pakistan tražiti od SAD i Avganistanaca da ciljaju i lidere pakistanskih Talibana u istočnom Avganistanu. To je cena za podršku da se avganistanski Talibani dovedu za pregovarački sto.

*Omar Hamid je šef odeljenja IHS koje se bavi procenom rizika u azijskom i pacifičkom regionu. Ranije je radio kao procenitelj političkog rizika u Mjanmaru, Mongoliji, Tajlandu, a analizirao je i tenzije u Kineskom moru. Mater-diplomu stekao je na Londonskoj školi ekonomije. Njegov poslodavac IHS savetuje firme i investitore o tehnički aspektima, ali i političkim prilikama u područjima mogućih investicija.