„Imamo novu zvezdu – Ilona!“ Gotovo četiri minuta trajao je hvalospev Donalda Trampa upućen Ilonu Masku u izbornoj noći. Mask je „poseban tip, super-genije“, rekao je Tramp kada je objavio izbornu pobedu u svom odmaralištu Mar-a-Lago na Floridi.

Čak ni u trenutku svog najvećeg trijumfa, Tramp nije rekao više reči o sebi. Zašto? Pre svega, tu je 119 miliona dolara koje je Mask izdvojio za Trampovu predizbornu kampanju.

U najskupljoj izbornoj kampanji svih vremena, Maskove donacije verovatno su imale ključnu ulogu, kaže politikolog Jan Ratje. On je stručnjak za desničarski ekstremizam i teorije zavere u Centru za monitoring, analizu i strategiju CeMAS. „Ilon Mask je čitavu stvar doveo do vrhunca sa svojom lutrijom“, kaže Ratje za DW. On je davao milion američkih dolara dnevno Trampovim pristalicama u „kolebljivim“ američkim državama.

„Iks kao „pakao mržnje“

Pored novca, Mask je obezbedio Trampu i mnogo pažnje, posebno na njegovoj platformi Iks (X), bivšem Tviteru. „S jedne strane, time što je i sam delio ekstremno desničarske sadržaje, a s druge strane, time što je dozvolio desničarskim ekstremističkim akterima da ponovo otvore naloge na njegovoj platformi i ponovo izgrade veliki domet“, kaže Ratje.

Analiza nevladine organizacije Centar za suzbijanje digitalne mržnje (CCDH) sugeriše da je Mask sa svojom platformom Iks mogao da manipuliše izbornom kampanjom u Trampovu korist. Maskove lažne ili obmanjujuće tvrdnje o američkim izborima pregledane su skoro 1,2 milijarde puta, kaže osnivač CCDH Imran Ahmed. „Otkako je Ilon Mask preuzeo Iks, platforma se pretvorila u pakao mržnje i dezinformacija – a mnogo toga dolazi direktno od Maska“, tvrdi Ahmed za DW.

Lažne vesti kao kreatori identiteta

Sumnju u tu tvrdnju iznosi Žanet Hofman. „Ne verujem da Iks ili sam Mask imaju tako veliki manipulativni uticaj, kao što se često pretpostavlja“, kaže za DW šefica istraživačke grupe za politiku digitalizacije u Naučnom centru u Berlinu (WZB). „Rekla bih da je zapravo obrnuto, da Mask odražava stavove i politička mišljenja mnogih Trampovih pristalica. U tom smislu, vidim ga više kao predstavnika određenog emotivnog stanja i stavova koji su trenutno očigledno dominantni u Americi.“

Generalno, uticaj dezinformacija, odnosno lažnih tvrdnji, često se precenjuje, objašnjava Hofman. „Ovde se često strahuje da dezinformacije imaju veliki manipulativni uticaj. Mislim da one više imaju uticaja na formiranje identiteta.“ Oni koji na platformi Iks dele lažne tvrdnje, poput onih o migrantima koji jedu kućne ljubimce, ne veruje nužno u istinitost tih tvrdnji. Lajkovanjem i deljenjem, ljudi više izražavaju svoju pripadnost političkom taboru – na primer, lojalnost populisti poput Trampa, smatra Hofman.

Obrasci tumačenja koji važe i u Nemačkoj

Da li se to odnosi i na Nemačku, gde se sledeće godine održavaju parlamentarni izbori? Da, kaže Hofman. „Ali ono što se drastično razlikuje je nacionalna medijska scena. „Ona ima značajan uticaj na to da li dezinformacije mogu da razviju svoj efekat formiranja identiteta. U Nemačkoj bi to bilo ublaženo kroz medijsku scenu koja manje širi lažne tvrdnje.

Ni Kurd Knipfer ne vidi dezinformacije kao odlučujući faktor na izborima, ni u SAD, ni u Nemačkoj. On istražuje političku komunikaciju u Centru za digitalnu demokratiju na Univerzitetu Južne Danske u Odenseu. U razgovoru za DW Knipfer naglašava da bi slični obrasci tumačenja kao u SAD mogli da važe i u Nemačkoj. „I u Nemačkoj postoji fundamentalno nezadovoljstvo etabliranim institucijama, medijima, obrazovnim institucijama, demokratskim procesima, strankama“. Taj „kontra-narativ“ se uglavnom širi preko novih medija. „Naravno da pomaže ako imate mašineriju koja stalno koristi te heuristike.“

Dva milijardera u Ovalnoj kancelariji

Da li će najbogatiji čovek na svetu postati i najmoćniji? Njegova bliskost sa budućim 47. predsednikom SAD-a verovatno će dodatno povećati uticaj tehnološkog milijardera. U izbornoj noći, Mask je na svojoj platformi postavio foto-montažu kako ulazi u Ovalnu kancelariju, kancelariju predsednika SAD. Međutim, ostaje da se vidi da li će preuzeti neku važnu funkciju.

„Ne treba potcenjivati činjenicu da se za Ilona Maska sada otvorio prozor uticaja“, kaže politikolog Ratje. On bi sada mogao da pokuša da smanji državnu regulaciju kako bi ekonomski profitirao. „Posebno u vezi sa njegovim kompanijama SpaceIks, Starlink i Tesla, na primer, što se tiče prava radnika“, kaže Ratje. Mogao bi da se nada i velikim državnim ugovorima. Inače, ovo se ne odnosi samo na Maska i njegove kompanije, dodaje politički analitičar Knipfer. I drugi tehnološki giganti kao što su Amazon i Meta, zainteresovani su za što manje pravila i poreza.

Da li će prijateljstvo između dvojice milijardera, Muska i Trampa, potrajati i kada opadne euforija zbog pobede? „Dva velika ega poput Donalda Trampa i Ilona Maska ne moraju nužno biti u harmoniji“, kaže Ratje. On podseća na prvi mandat Donalda Trampa. Čovek koji je postao poznat po rečenici „otpušten si“, otpustio je devet od deset svojih ključnih saradnika tokom svog prvog predsedničkog mandata.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku