U prvoj polovini marta u Nemačkoj je postalo jasno da pandemija korone predstavlja ozbiljnu krizu za društvo u celini. Fokus se sve više usmeravao na negovatelje, kvalifikovane ili one koji su radili kao pomoćno osoblje u bolnicama ili staračkim domovima.

I ovde kao i širom sveta, ljudi su uveče sa svojih balkona aplaudirali herojima ove krize. Pacijenti, stručnjaci i političari iz svih tabora tražili su za njih veće plate. Svima je već godinama jasno da su ljudi premalo plaćeni za ovako važan i naporan posao - i to ne samo u Nemačkoj.

Premija od 1.500 evra? Ili je to previše?

Političari poput ministra zdravstva Jensa Špana (CDU) zalagali su se za jednokratnu isplatu odnosno premiju u iznosu od 1.500 evra. Sada, nekoliko meseci kasnije, Bundestag je odlučio je da će vlada da finansira 1.000 evra od te premije. Savezne nemačke države, njih 16, ali i poslodavci trebalo bi da plate preostalih 500 evra, i nikako ne mogu da prelome: Da li kesu treba da odreše samo poslodavci ili možda i zdravstvena osiguranja? A oni koji treba da dobiju bonus, polako gube strpljenje. I ljuti su.

Sa dva miliona članova, Socijalno udruženje žrtava rata, preživelih članova njihovih porodica i socijalnih penzionera Nemačke (VdK) je najveće socijalno udruženje u Nemačkoj. Predsednica VdK Verena Bentele rekla je za medije da je sada potrebno trajno poboljšati položaj negovatelja na svim nivoima: bonus je ok, ali pre svega treba povećati plate i bolje regulisati radno vreme.

Prosečna zarada: 2400 evra bruto

Prema informacijama renomiranog "Instituta za tržište rada i strukovna istraživanja" u Nirnbergu, kvalifikovani medicinski negovatelji, medicinske sestre i tehničari, zarađuju u proseku oko 2.400 evra bruto mesečno, dok recimo u Saksoniji-Anhaltu dobiju samo 2.100 evra, a u Baden-Virtembergu najviše - 3.000 evra.

Ministar Špan je zatražio da negovatelji u celoj zemlji zarađuju minimalno 2.500 evra bruto, što bi bilo ekvivalentno satnici od oko 14 evra u okviru punog radnog vremena.

Međutim, predlog ministra odmah je izazvao reakciju poslodavaca. "Savezno udruženje privatnih pružatelja negovateljskih usluga" (bpa) predstavlja po sopstvenim navodima oko 8.000 ustanova za negu širom Nemačke.

Predsednik ove asocijacije Rainer Briderle, bivši savezni ministar ekonomije iz stranke FDP, kaže da Špan „iznosi potpuno proizvoljnu sumu. Umesto da populistički fantazira trebalo bi konačno da radi ono što je suština njegovog posla i iznese predloge, kako da se finansiraju veće plate."

Sve više i više starih ljudi, sve skuplja nega

Činjenica je u Nemačkoj nega skupa, na primer u staračkim domovima, i da zdravstveno osiguranje retko snosi sve troškove. Pritom ljudi žive sve duže i kad tad im je potrebna nega.

Nedavno istraživanje Instituta Sinus pokazuje da oko petina mladih u Nemačkoj teoretski može zamisliti da rade u negovateljstvu, ali samo je 4 posto "jako zainteresovano". Profesora Stefana Sela, stručnjaka za socijalna pitanja i tržište rada na univerzitetu u Koblencu, to nimalo ne čudi:

„Očigledno je da mladi imaju dobar nos za to kako izgleda stvarnost negovatelja, posebno kada se radi o plati. Posebno u ambulantnoj i bolničkoj nezi starih ljudi, plate su mizerne imajući u vidu obrazovanje odnosno kvalifikacije koje su neophodne".

Niske plate su očigledno razlog zbog kojeg je propala jedna inicijativa nemačke vlade, koaj je pokrenuta godinu i po dana pre korone: Bundestag je bio odlučio da treba obezbediti 13.000 dodatnih radnih mesta u oblasti gerijatrijske nege. Do sada je popunjeno samo oko 2.600. Prema mišljenju „Krovnog udruženja zdravstvenih osiguranja" (GKV), razlog tome je i dalje - velika nestašica kvalifikovanih radnika.

Ni u Francuskoj nije bolje

I u Francuskoj, od početka pandemije, političari posebno hvale negovatelje. Kada je 14. jula proslavljan Dan Republike u Parizu, prvi put od 2. Svetskog rata nije bilo velike vojne parade, a gosti predsednika Makrona na počasnoj tribini bili su negovatelji, kasirke i policajci.

Lep gest, ali to nije ućutalo medicinare koji se širom Francuske od početka pandemije glasno žale na premalo opreme, premalo osoblja i mere štednje: aktivisti su istakli transparent na kojem je pisalo: „Makron odaje počast a iza leđa uništava bolnice".

Vlada se sada obavezala da će izdvojiti šest milijardi evra za povećanje plata negovateljma. Eksperti sumnjaju da je to dovoljno da bi se herojima krize obezbedila povišica od 200 evra - kao što je to obećao Makron.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android