„Potrebna nam je vaša pomoć“, objavila je pivara „Fige“ na Fejsbuku. „Iako redovno kupujemo nove prazne flaše – to nije dovoljno. Zato Vas molimo da, pre nego što odete na godišnji odmor, donesete vaše prazne flaše piva ’Moric Fige’ nazad u prodavnicu. Prvo kaucija, a onda žurka!“

Kaucija za staklene flaše za višekratnu upotrebu u Nemačkoj iznosi između osam i 15 centi. To nije uvek dovoljna motivacija za ljude kada živa na termometru poraste, a oni bi da popiju pivo. Pored toga, kaucija za plastične flaše i konzerve mnogo je veća – 25 centi.

Problem je naročito veliki za male, regionalne i porodične pivare kao što je „Fige“. Portparol pivare iz Bohuma kaže za DW da „Fige“ inače koristi 100.000 do 120.000 flaša svakodnevno. Ovog vrelog leta, međutim, taj broj se popeo na 150.000 do 160.000 flaša na dan.

Pivara „Fige“ nije jedina koji se bori s tim problemom. Ono što još više komplikuje život pivarima jeste to što je pakovanje piva u Nemačkoj – prava nauka.

Dve milijarde flaša, ali raznih oblika

Procenjuje se da su u opticaju dve milijarde flaša za višekratnu upotrebu. S obzirom na to da u Nemačkoj živi 82,6 miliona ljudi, to bi otprilike značilo da se flaše u proseku pune 36 puta. Te dve milijarde možda zvuče kao dovoljan broj da se zadovolje potrebe tržišta, ali – ne koristi svaka pivara istu vrstu flaša.

Flaše su različitih oblika i dimenzija. Neke pivare imaju svoje „personalizovane“ flaše na kojima je ugravirano ime proizvođača odnosno vrste piva. A tu su i tzv. „evro“ i „NRW“ flaše od 500 mililitara, nazvane po najnaseljenijoj pokrajini u Nemačkoj – Severnoj Rajni-Vestfaliji, gde se nalazi i pivara „Fige“.

„Fige“ inače koristi flaše sa pampurom i porculanskim čepom. Kada se flaša otvori, taj čep proizvodi onaj karakterističan „plop-zvuk“, poznat svim ljubiteljima piva. Međutim, takva flaša je skuplja, a može ponovo da se napuni najviše 30 puta.

Nemci ne vole limenke – koje su u širokoj upotrebi u SAD ili Velikoj Britaniji. Verovatno s pravom, jer se smatra da su one štetne po životnu sredinu. A o plastičnim flašama i da ne govorimo.

Problem je dakle to što pivare ne mogu ad-hok da naruče flaše od proizvođača: staklene flaše prave se sezonski. Narudžbine se podnose i do godinu dana unapred, iako pivare nikako ne mogu da predvide kakvo će vreme biti sledećeg leta, što sa sobom povlači i to kolika će biti potrošnja.

Pomoć je na putu

Ovo nije prvi put da je Nemačku pogodila nestašica. Na leto 2012. godine, na primer, poznati „Hofbroj“ iz Minhena prodavao je pivo samo mušterijama koje su vraćale prazne boce.

Što je pivara manja, problem može da bude veće. Neke male pivare uopšte ne naplaćuju kauciju za svoje flaše zato što nemaju kapacitet da ih skladište. Umesto toga, kupci se podstiču da recikliraju flaše ili da ih vraćaju u diskonte pića.

Velike korporativne pivare kao što su „Varštajner“ i „Beks“ imaju i moć i kapacitet da izbegnu problem oskudice. Zato je pivara „Fige“ morala da bude kreativna- Odziv na na apel na Fejsbuku bio je ogroman. Ljubitelji piva dovozili su pune gepeke flaša i gajbi. Čak je i jedna žena iz Gvatemale napisala da ima praznu flašu. Nekoliko korisnika odgovorilo je slikama flaša i obećalo da je pomoć na putu. Tako se letnja kriza za flašama ispostavila kao dobra reklama za pivaru „Fige“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android