Imaju li siromašna deca jednaka prava na igru i uživanje u životu kao i bogata? To pitanje je zaintrigiralo Vijaija Barsea, profesora fizičkog vaspitanja na Univerzitetu u Nagpuru. Tokom jednog kišnog popodneva 2001. godine dok je posmatrao grupu dece kako igraju fudbal u blatu koristeći plastičnu kantu kao loptu, sinula mu je ideja.

“Zašto ne bismo ovoj deci pružili priliku da izađu iz bede igrajući fudbal u klubu koji postoji samo za njih?“ Tog istog dana posetio je 16 slamova (siromašne četvrti velikih gradova) i pozvao tamošnju decu da naprave timove i igraju zajedno. I tako je osnovana organizacija Slum Football.

Cilj ove neprofitne organizacije sa sedištem u Nagpuru jeste da putem fudbala poveže stanovnike slamova i beskućnike i pruži im priliku za bolji život.

Projekat za bolje društvo

Slum Football prima odrasle i decu od osme godine starosti. “Počinjemo s fudbalskim rečnikom. Na prvom mestu su nam vrednosti poput timskog duha, vernosti i osećaja zajedništva”, objašnjava predsednik organizacije Slum Footbal i sin njenog osnivača Abhijet Barse. “Za odrasle imamo posebne škole gde dobijaju osnovno obrazovanje i gde im se pomaže u nekim manjim poslovima. Cilj projekta jeste da uposli mlade i stare, kao i da im pruži što više obrazovanja kako bi se iskorenili društveni zločini i stvorilo bolje društvo.”

Održavaju se i redovni treninzi čiji je cilj da se poboljša kvalitet igrača. Timovi su učestvovali u brojnim domaćim i međunarodnim turnirima. Takođe će predstavljati Indiju na Svetskom fudbalskom prvenstvu za beskućnike koje se u oktobru održava u Meksiku.

Prepreke

Trening dece i put ka njihovom boljem životu nije bio nimalo jednostavan poduhvat. “Imali smo mnogo problema. Ponekada i sa vođama slamova. Često smo imali i ozbiljne prepreke prilikom prikupljanja sredstava”, kaže Barse.

“Mnogi ljudi su nas pitali zašto želimo da deca igraju na međunarodnom nivou. Žalosno je to što mnogi ljudi u Indiji sport smatraju potpunim traćenjem vremena za siromašne ljude.”

Barse kaže da su mnogi roditelji zabranili svojoj deci da igraju fudbal, kao i da su ih umesto toga poslali da zarađuju kao nadničari.

Međutim za neke je ljubav prema fudbalu ipak bila prevelika. 2008. godine Homekant Surandase uprkos svemu je uspeo da se pridruži Slum Footballu. Danas radi kao trener i igra u državnim ligaškim utakmicama.

Naporan rad se isplatio

Jedan od problema za razvoj programa bila je i loša sredina na koju su deca naviknuta od rođenja: “Mnoga deca bila su delinkventi, a neka od njih su imala i probleme s disciplinom. Zato nije bilo nimalo lako okupiti svu decu pod jednim krovom, stvoriti timove i ujediniti ih oko zajedničkih vrednosti“, priseća se Barse.

Ali, on je srećan što se naporan rad isplatio. Dobar primer za to je Akileš Paul, takođe trener u organizaciji: “Pre nego što nam se pridružio, Akileš se bavio određenim antisocijalnim aktivnostima. Obrazovanje i ljubav prema sportu stvorili su od njega uglednog građanina.“

Klub se isto tako udružio s mnogim drugim volonterskim organizacijama širom zemlje kako bi talentovanoj deci omogućio bolji život. “Želimo da pomognemo što većem broju dece da žive normalno. Učimo ih sportu i tome kako da budu uzorni građani.“

Glavni trener Homekant Surandase, kojem je organizacija Slum Football takođe pomogla da započne fudbalsku karijeru, je oduševljen: “Divno je videti kako nas i naš talenat poštuju širom sveta. U slamovima me sada smatraju uzorom. Nemam reči kojima bih mogao da opišem taj osećaj. “

Autori: Debarati Mukerdže / Staša Nikodinović

Odg. urednica: Ivana Ivanović