Sama veličina Indije i Kine i stope njihovog privrednog rasta podstiču maštu Zapada, gde se ponekad govori o novoj supersili „Kindiji“, a ponekad se prognozira sukob dva giganta za prevlast. Stvarnost ni izdaleka nije tako dramatična – vlade dve zemlje sarađuju na međunarodnom planu i nastoje da prevaziđu bilateralne probleme kao što su sporovi oko granice.

Ipak, često pominjano „strateško partnerstvo“ prilično je šuplje. To smatra i Alka Ačaraja sa univerziteta u Nju Delhiju kaže: „Iz istorijskih razloga postoji veliko nepoverenje između dve zemlje i zbog toga one ne mogu tesno da sarađuju. U osnovi je rivalstvo i nikada se ne zna šta druga strana namerava“.

I Rađiv Anantaram smatra da između dve zemlje postoji rivalstvo: „Nema nikakve sumnje u to. Kinezi u nama vide rivale, ma šta govorili. Konkurišemo jedni drugima kada je reč o geostrateškom uticaju i sirovinama“.

Kinezi odlučniji, Indija „samo“ demokratska

U Indiji bi želeli da prestignu Kinu kada je o tempu privrednog rasta reč, ali je jasno da su tokom proteklih godina zaostali za njom. Istovremeno shvataju snagu kineskog sistema kada je reč o efikasnosti u sprovođenu odluka. Ačaraja kaže: „Oni jednostavno brže sprovode odluke koje se ne dovode u pitanje na svakom nivou odlučivanja, a i sprovođenje se bolje kontroliše“.

Iako su u Indiji ponosni na demokratiju, ipak ostaje zavist zbog ekonomskih uspeha Kine. „Strani investitori ne dolaze u Indiju jer je demokratija, nego idu u Kinu jer su tamo profiti veći“, kaže Ačaraja.

Inače, stratezi i vojska često govore o kineskoj pretnji i time se opravdava indijsko naoružavanje – od nuklearne bombe do obnove ratne mornarice. Međutim, Rađiv Anantaram kaže: „Godine nepoverenja možda znače da ne možemo biti prijatelji, ali to ne znači da moramo biti neprijatelji“.

autori: Tomas Bertlajn / Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević