Dve nuklearne sile, Pakistan i Indiju, često nazivaju nejednakom braćom. Prva, Indija velika je i sjajna - i svet je voli. Druga, Pakistan je mala, nepopularna i izolovana.

Indija samosvesno zahteva stalno sedište u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Minulih godina, beležila je prosečnu stopu privrednog rasta od osam odsto i smatraju je super silom budućnosti.

Pakistan, među posmatračima, važi za „neuspelu državu“, nekontrolisanu i sigurno utočište terorista i ekstremista. Primer Osame bin Ladena to je najbolje pokazao.

U obema zemljama živi više od petine svetskog stanovništva

Dva tradicionalna suparnika vodila su tri rata – dva oko večito sporne teritorije Kašmira. Međutim, još uvek nerešeni sukob oko Kašmira samo je jedan od u nizu problema.

Do 2014. Sjedinjene Američke Države nameravaju da se povuku iz Avganistana. Pošto Vašington više nema neograničeno poverenje u svog najvažnijeg saveznika u borbi protiv terorizma, verovatno će doći do novih zategnutosti između Indije i Pakistana, ocenjuje Sadžad Nazir, pakistanski politikolog iz Lahorea. Obe zemlje, naime, nameravaju da učestvuju u novom oblikovanju odnosa vlasti u regionu i da za sebe iskoriste planirano povlačenje SAD. Sadžad Nazid kaže:

„Najvažnija zajednička tačka između dve zemlje sastoji se u tome da na obema stranama vlada veliko siromaštvo. Samo kada zavlada mir, može doći do napretka. Napredak se zasniva na trgovini. Zato u središtu napora moraju biti bilateralni odnosi, oni se moraju poboljšati i nikako ne smeju da zavise od spoljnih događaja.“

Labilan mirovni proces?

Napadi u indijskoj finansijskoj metropoli, Mumbaju, koje su izvršili pakistanski teroristi, unazadili su i onako labilan mirovni proces između Indije i Pakistana za nekoliko godina.

Prema navodima indijskog ministra finansija Pranaba Mukherdžija izdaci za odbranu će iduće godine iznositi oko 37 milijardi američkih dolara, što predstavlja plus od 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ni Pakistan ništa ne zaostaje. Pakistanska armija se, po broju aktivnih vojnika, nalazi na sedmom mestu u svetu. Bilo bi bolje da se ovaj novac investira u zastarelu infrastrukturu u obema zemljama - tvrde aktivisti.

Autori: Či Viet Đijang / Mirjana Veljković
Odg. urednik: Jakov Leon