Prvi čovek holandske firme „Vion“ Ronald Lotgerink u junu je izjavio da će se firma povući iz posla u Nemačkoj i da će da se usredsredi na posao u Beneluksu. Firma je imala čak 16 pogona u Nemačkoj, a u Holandiji dva puta manje. Nemački list Handelsblat navodi mišljenje jednog poznavaoca branše koji kaže da je „prodaja usledila iz nužde“. Izgleda da brojevi to potvrđuju. Godine 2022. gubici koncerna su se povećali s 29 na 108 miliona evra.

„Vion“ je osnovan pre 90 godina kao preduzeće za uklanjanje životinjskih ostataka. U međuvremenu firma spada u najveća preduzeća za proizvodnju mesa na svetu. Koncern je pratio loš glas, mediji su izveštavali o nehigijenskim uslovima i o mučenju životinja. „Vion“ je po veličini bio treće preduzeće te vrste u Nemačkoj, ispred njega su „Vestflajš“ i daleko najveći koncern Tenis-Grupa, koji je svojevremeno planirao i ulaganja u Srbiju.

Sa mesom ili bez njega?

Inače, cela branša beleži smanjivanje obrta. Jedan od razloga je promena prehrambenih navika Nemaca. Oni jedu manje mesa. To je ustanovilo i Nemačko društvo za ishranu (DGE), koje se prezentuje kao nezavisno stručno društvo za nauku i savetovanje o ishrani.

Stručnjakinja DGE za ekotropologiju Zilke Restemajer kaže: „Nastavlja se dugoročni trend smanjenja količine mesa u ishrani. Prema preliminarnim podacima Saveznog informacionog centra za poljoprivredu (BZL) godišnja potrošnja mesa po glavi stanovnika je prošle godine pala za 430 grama na 51,6 kilogram“.

I Savezni zavod za poljoprivredu i ishranu (BLE) je pismeno odgovorio na pitanje o količini mesa u ishrani nemačkog stanovništva: „Količina mesa u ishrani već godinama beleži laki pad. Razlozi su verovatno promene u načinu ishrane.“

To se vidi i po količini prehrambenih proizvoda koji zamenjuju meso. Vegetarijanci i veganci ne žele da se odreknu ukusa mesa, ali ono ne sme da se sastoji – od mesa.

„Ćufte“ od povrća, „kobasica“ od tofua, „pačije pečenje“ od sejtana – prema podacima Saveznog statističkog zavoda (Destatis) potražnja za ovakvim proizvodima bez mesa ponovo je u porastu. Prošle godine je prodato 16,6 odsto više takvih proizvoda u odnosu na godinu pre nje. A u odnosu na godinu 2019. prodaja se udvostručila.

Suzane Abe iz Saveznog zavoda za poljoprivredu i ishranu, objašnjava to promenom stava prema ekološkim aspektima ishrane: „Verovatno ima ulogu i to što je generalno porasla svest o uticaju velike količine mesa u ishrani na zdravlje, klimu i okolinu.“

Zaoštravanje konkurencije

Ali, to nisu jedini razlozi pritiska na proizvođače. Na njih utiču i zabrane uvoza mesa u drugim krajevima sveta, kao u nekim azijskim zemljama, zbog afričke svinjske kuge. U Kinu se, recimo, izvoze svinjske uši, za koje je na domaćem tržištu malo ko zainteresovan, a u Kini važe kao delikates.

Osim toga, globalni sporovi oko uvoznih pravila igraju takođe ulogu u ovoj branši. Tako je Ministarstvo trgovine u Pekingu objavilo 17. juna da će preispitati uvoz svinjskog mesa iz Evropske unije na osnovu zakona protiv dampinga. Analitičari smatraju da je to reakcija na kaznene carine koje prete kineskim električnim automobilima u Evropskoj uniji.

Osim toga, sve je više propisa i uslova koji se odnose na klanice. To ne radi samo Brisel u ime Evropske unije, već i Berlin za celu Nemačku. Nadležni nemački ministar Džem Ozdemir ponovio je nekoliko puta da je njegov cilj promena načina držanja i uzgoja životinja. „Trebalo bi da se drži manji broj životinja koje bi imale više mesta i koje bi mogle da žive u skladu sa svojom prirodom“. A manje grla, znači i manje posla za klanice.

Ozdemir je prema statističkim podacima uspešan. Prošle godine je opet proizvedeno manje mesa – pad od četiri odsto u odnosu na godinu pre nje. To je 280.000 tona manje.

Godine 2016. u Nemačkoj je proizvedeno 8,25 miliona tona mesa, a prošle godine 6,8 miliona tona.

Kao izvoznici mesa u Nemačku priskočile su zemlje u kojima su propisi manje komplikovani – Španija i Poljska. Nemački proizvođači se pribojavaju da će ih firme iz tih zemalja dodatno potisnuti sa tržišta.

Da li će uslediti povlačenje drugih firmi?

List Handelsblat navodi mišljenje poznavalaca branše da će za klanice nemačko tržište postati još trusnije. I prehrambeni koncern iz Danske „Danish Crown“ mogao bi da se povuče iz Nemačke. Danci to za sada demantuju: „Konkurenciji bi to bilo drago, ali mi ostajemo u Nemačkoj“, izjavio je njihov portparol.

Koncern je prošle godine za trećinu smanjio broj grla koja su prošla kroz klanice. Danci navode da je tako bilo najavljeno, jer je u Nemačkoj opala količina grla koja je na raspolaganju.

Osim toga, danski koncern je pre pola godine usvojio novu strategiju i traže naslednika za prvog čoveka firme Jajsa Velora. I holandski koncern „Vion“ je shvatio da „proces konsolidacije u Nemačkoj još nije okončan“.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku