Počelo je nakon što je američka vojska u napadu bespilotnom letelicom likvidirala vodećeg iranskog generala Kasima Sulejmanija. Sa Instagrama su redom nestajale objave koje pominju generala.

„Instagram je bio jedina platforma na kojoj smo mogli slobodno da se izražavamo“, rekao je Amir Rašidi, iranski stručnjak za digitalno pravo koji radi za njujorški Centar za ljudska prava u Iranu. „Sada nas i Instagram cenzuriše.“

Oko 24 miliona Iranaca koristi Instagram. Ta mreža, koja u ostatku sveta služi prevashodno za deljenje fotografija, ima političku težinu u Iranu. Naime, tamo su Fejsbuk i Tviter blokirani od strane režima.

Međutim, sada se brišu unosi ne samo privatnih korisnika, novinara i aktivista za ljudska prava, već i medija i novinskih agencija. Međunarodna federacija novinara tvrdi da je Instagram ukinuo profile petnaest iranskih novinara.

Koncern Fejsbuk, kojem pripada i Instagram, saopštio je da je brisanje sadržaja u kojima se pominje general Sulejmani u skladu sa američkim sankcijama protiv Irana.

Još u aprilu prošle godine je predsednik Donald Tramp ponovio da je iranska Revolucionarna garda iz ugla SAD „teroristička organizacija“. Instagram je tada obrisao profile više članova Garde, među njima i samog generala Sulejmanija.

Posle cenzure dolazi autocenzura

Sada su međutim na udaru cenzure svi koji pomenu Sulejmanija – oni koji za njim žale i oni koji samo informišu o stanju u zemlji. „U vreme kada iranskim građanima treba pristup informacijama, nedopustivo je da Instagram cenzuriše iranske medije, novinare i druge korisnike“, rekao je Entoni Belandžer, generalni sekretar Međunarodne federacije novinara.

Međutim, kako kaže Malte Engeler, nemački stručnjak za zaštitu podataka i sudija upravnog suda, američke platforme pod uticajem politike iz Vašingtona „odlučuju, ako treba, i protiv slobode govora“.

„Platforme rizikuju ukoliko ostave neke objave – ali ništa ne rizikuju ako ih obrišu“, rekao je Engeler za DW. Zato, prema njegovim rečima, ljudi u Instagramu radije brišu i bezazlene postove.

Engeler je dodao da time nastaje opasnost od takozvanog chilling efekta: „Pada spremnost da se javno izrazi mišljenje.“ Tako bi korisnici Instagrama u Iranu mogli dvaput da razmisle pre nego što nešto napišu, u strahu da bi mogli da ostanu bez pristupa ovoj društvenoj mreži.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android