Dovoljno je samo nekoliko znakova rukom da Salim Mehdui signalizira deci u Sali za fizičko osnovne škole „Til Ojlenšpigel“ šta on od njih očekuje. Svi učenici se okupljaju u krug na sredini sale. Neki pomalo nervozno skakuću s noge na nogu, drugi radoznalo gledaju trenera i čekaju svoj red.

Mehdui drži fudbalsku loptu, a nakon što su svi rekli kako se zovu, trening može da počne. „Deca se ovde navikavaju na rituale, na naše rituale. To je zajednički pozdrav na početku i na kraju treninga“, objašnjava trener za DW. Tu se ne radi samo o sportu, tako se podstiče i socijalna interakcija svih na treningu, naglašava Mehdui.

Važno je kako se deca odnose jedni prema drugima. A to su deca iz obližnjeg prihvatnog centra za izbeglice. „Za klince su ti treninzi važni jer su oni tokom bekstva naučili da uvek pobjeđuju samo oni koji su jači. A to znači da se deca ponekad ponašaju pomalo grubo“, kaže Antje Nekili za DW.

„Oni ovde uče kaka da budu obazriviji prema jedni prema drugima. Kroz igru se deca uče ispravnom društvenom ponašanju.“ Antje Nekili je volonterka i radi kao koordinatorka u izbegličkom kampu. U martu 2022. je s fudbalskim klubom Herta iz Bona pokrenula projekat „Fudbal povezuje“.

Jezičke barijere

I konačno – lopta se kotrlja. U maloj sali je bučno. Glasni smeh meša se sa slavljem zbog postignutog gola. Radost je vidljiva i zarazna. „To me ispunjava veseljem“, kaže Salim. „Vidi se da je to dobro za decu i da ih motiviše da nastave dalje.“ Kad je pre dve godine pokrenuo ovaj projekat, Salim Vereine je bio student, a u bonskoj Herti je godinu dana proveo kao volonter. Tada je napravio i mali vodič, jer je na samom početku komunikacija njemu i njegovim koleginicama i kolegama zadavala najviše problema. „Naravno da je to izazov, jer postoje jezičke barijere, svaki put na treningu imate novu decu.“

Jerg Mihael, kopredsednik bonskog kluba dodaje: „To su deca koja dolaze iz različitih zemalja, često ni ne pričaju zajednički jezik.“ I zato se svi treneri suočavaju s istim izazovom, kako motivisati svu decu da učestvuju u toj aktivnosti, kaže Mihael za DW.

Salim se prihvatio tog problema i zajedno s rukovodstvom kluba došao i do nekih rešenja. Ako komunikacija nije moguća na engleskom ili francuskom, onda se odvija neverbalno, uz pomoć kartica koje Salim pokazuje deci. Nije uvek ni potreban zajednički jezik da bi se komuniciralo, kaže Nekili. „Kad igraju za isti tim, onda mogu da se sprijatelje deca iz kultura koje su inače neprijateljski nastrojene jedne prema drugoj. Klub dakle koristi fudbal kao zajednički jezik. To je jezik, kako naglašava Mihael, koji se širom sveta uvek razume.

Priznanje Fudbalskog saveza

„Pet minuta pauze“ ili jedan sasvim jednostavan znak za „Stop“. Te poruke lako mogu da se prepoznaju na karticama, tako da deca u svakom trenutku mogu da znaju šta se događa. I to funkcioniše, projekat je u potpunosti uspeo. Zbog toga je nedavno i odlikovan od strane Nemačkog fudbalskog saveza (DFB) Nagradom Juliusa Hirša.

Pod rukovodstvom predsednika DFB Bernda Nojendorfa, Herta iz Bona izabrana je između 134 kluba, odnosno inicijative koje su se takmičile za to prestižno priznanje. DFB je u obrazloženju naveo da je bonski projekat „impresivan primer nesebičnosti, jer se na taj način ne pridobijaju budući članovi kluba“. Sva deca, naime, već nakon nekoliko dana ili nedelja, napuštaju klub.

Kako klubovi mogu da pomognu?

Uprkos uglavnom prilično kratkom boravku u klubu, deca profitiraju od treninga. Osim što tako na trenutak zaboravljaju na svoju svakodnevicu, oni uče socijalne kompetencije, praktikuju socijalne kontakte i stiču uvid u nemačku kulturu. „Treninzi menjaju ponašanje dece, jer oni koji su prošli kroz našu radionicu, mogu da pomognu i drugoj deci“, kaže Nekili. „Oni se međusobno podržavaju i dele svoje znanje dalje drugoj deci.“

Jerg Mihael kaže da mu ovaj projekt pokazuje i koliko bi slične inicijative mogle da budu važne po pitanju integracije: „Klubovi bi trebalo da se socijalno angažuju, to bi trebalo da bude njihov zadatak“, poručuje on. „Zato smo razvili taj vodič, tako želimo da pokažemo koliko je u stvari jednostavno ponuditi takve treninge.“

Nakon samo 60 minuta, trening je gotov. Ako pitate decu – prebrzo je prošlo. Za oproštaj se svi opet skupljaju u krug. I svi zajedno s preostalom energijom glasno uzvikuju: „Fudbal!“ Svi na istom jeziku i svi sa širokim osmehom na licu.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku