Zagreb, 2. avgusta 2019. U večernjim satima Erik Markvart se u centru grada sastaje s jednom novinarkom Večernjeg lista. Ona s njim želi da razgovara o migrantskoj krizi na Balkanu, o humanitarnoj situaciji, o stanju u Evropi.

Poslanik Zelenih je kompetentan sagovornik. Pre Zagreba obišao je „balkansku rutu“, bio je na granici Hrvatske i Bosne i Hercegovine, u Vučjaku, na grčkim ostrvima gde se trenutno nalaze hiljade migranata koji žele dalje, prema zapadnoj Evropi.

Intervju je snimljen na engleskom. Dan kasnije, preveden je na hrvatski i odmah poslat Markvartu na autorizaciju. Već 4. avgusta su on i njegov asistent zadužen za odnose s medijima (koji razume hrvatski) autorizovali tekst i vratili ga novinarki Večernjaka.

Ali intervju sve do danas nije objavljen. Večernji list ga neće ni objaviti. Novinarka koja je vodila intervju je naime već 6. avgusta obavestila nemačkog političara da od toga neće biti ništa. Zbog otpora uredništva.

Markvart je, kako je potvrdio DW-u, odmah od urednika Večernjaka zahtevao objašnjenje. Proteklih meseci je u smeru Zagreba poslao ukupno tri mejla. Odgovor još uvek nije dobio.

Poslanik Zelenih pretpostavlja da su razlog neobjavljivanja – njegove izjave o Hrvatskoj. DW je dobio uvid u taj tekst i proverili smo Markvartove navode. U intervjuu on između ostalog zaista oštro kritikuje hrvatske vlasti zbog nasilja prema migrantima koji prelaze granicu između BiH i Hrvatske, odnosno ilegalnu praksu puš-bekova.

Potraga za objašnjenjima

DW je za objašnjenje zamolio uredništvo Večernjeg lista. Na naš pismeni upit, iz Zagreba nam je elektronskom poštom potvrđeno da je uredništvo odlučilo da ne objavi intervju „zato što se njegov sadržaj kosi s osnovnim etičkim postulatima novinarske profesije koji se odnose na objavu inkriminišućih, a neproverenih informacija“.

Večernjak se pritom konkretno poziva na Zakon o medijima (član 21, stavak 7), prema kojem, kako pišu, izdavač može da snosi odgovornost za štetu:

„U intervjuu gospodin Markvart na više mesta teško optužuje Hrvatsku policiju i MUP za kriminalne aktivnosti, pljačku i fizičko zlostavljanje ilegalnih migranata, ne iznoseći pritom nijedan valjani dokaz, argument ili konkretan primer kojim bi potkrepio izrečeno.“

Markvart uzvraća da je „to apsurdno, jer sam neposredno pre intervjua bio na bosansko-hrvatskoj granici i tamo susreo ljude koji su bili zlostavljani i ilegalno vraćeni u BiH“.

Sedmog avgusta njegov je ured zato na adresu redakcije Večernjaka poslao dokumenta koja je trebalo da dokažu nasilje na granici: tu su bili i članci iz medija, ali i izveštaji Amnesti internešenala, kao i dokumentacija nekih drugih nevladinih organizacija. „Na taj mejl mi opet niko nije odgovorio“, žali se Markvart.

„Deo rasprave o važnom pitanju“

Zakon o medijima u Hrvatskoj zaista predviđa saodgovornost izdavača i glavnog urednika za objavljivanje informacija koje su iznesene u autorizovanom intervjuu, pod uslovom da te informacije sadrže „očigledne uvrede ili klevete“.

Glavni urednik načelno ima pravo da ne objavi intervju za koji je očigledno da sadrži takve informacije, kaže za DW zagrebačka advokatkinja Vanja Jurić – i dodaje kako su takve situacije u praksi ipak vrlo retke:

„Moralo bi da se radi o zaista teškim kvalifikacijama, koje su očigledno netačne, konkretizovane, koje se odnose na određenu osobu ili tačno određenu grupu osoba i čije iznošenje nije u javnom interesu. Štaviše, često je novinarski opravdano objaviti čak i izjave političara koje možda nisu sasvim tačne ili dokazive, ako su te izjave deo političke debate ili deo rasprave o nekom važnom društvenom pitanju.“

Kao primere za takav stav koji je potvrđen i odlukama hrvatskih sudova, Jurićeva navodi tužbe koje su protiv medija podneli Milan Bandić i Tomislav Karamarko – upravo radi objavljivanja intervjua, odnosno izjava o njima koje su u medijima svojevremeno dali Zoran Milanović i Josip Manolić.

„Prihvaćen je standard da izdavač ne sme da odgovara za objavljivanje autorizovanog intervjua s visokopozicioniranim političarem o nekoj temi koja je društveno važna i za koju postoji opravdan interes javnosti, posebno kada se radi o kritikovanju javnog delovanja druge javne osobe ili nekog državnog tela i smatram da to pitanje više nije sporno u sudskoj praksi“, kaže Vanja Jurić.

I zaključuje da bi svaki drugačiji stav ograničavao pravo javnosti da dobija informacije od javnog interesa, što je suprotno svim osnovnim načelima medijskih sloboda.

Pogrešna procena zagrebačkog lista?

Zašto onda Večernji list nije objavio intervju s Markvartom? Zašto nije bilo poželjno čuti i kritičke stavove kompetentnog sagovornika iz inostranstva o načinu na koji se obezbeđuje granica? Ali i o brojnim drugim temama o kojima je pričao tokom intervjua.

-pročitajte još: Zagreb negira policijsko nasilje

Markvart je slične izjave dao i drugim medijima, i pre i posle intervjua sa zagrebačkim listom on je kritikovao hrvatsku policiju. I dalje je kritikuje. Da li se radilo o pogrešnoj (pravnoj) proceni uredništva? O (ne)namernoj cenzuri?

To smo hteli da pitamu i novinarku Večernjaka koja je vodila intervju s nemačkim političarem – međutim, ona nije dobila dozvolu svoje kuće za razgovor s DW-om i uputila nas je na šturi odgovor koji smo dobili od uredništva.

Markvartove kritike – a u to vreme je on bio jedan od retkih stranih političara koji su bili na terenu i iz prve ruke govorili o migrantskoj problematici – mogle su u stvari biti važan doprinos pluralizmu mišljenja – pogotovo zato što on dolazi iz važne članice EU, iz Nemačke, i zastupa sasvim drugačije mišljenje od zvaničnog stava savezne vlade u Berlinu i kancelarke Angele Merkel.

Da li je EU ucenila Hrvatsku?

A ona je nedavno u Zagrebu na pitanje o nasilju prema migrantima lapidarno odgovorila da „sve to izgleda drugačije iz perspektive zemlje koja treba da štiti spoljne granice EU, nego iz perspektive jedne zemlje koja se nalazi usred Šengena“.

Bila je to jasna poruka savezne kancelarke: Nemcima odgovara način na koji hrvatski MUP štiti granicu. Angela Merkel je već ranije pohvalila rad hrvatske policije, a Hrvatska želi u Šhengen – što pre.

Da li je vlada u Zagrebu dozvolila da ih ostatak EU uceni članstvom u šengenskom prostoru i da zato obavlja prljavi posao na spoljnoj granici? Erik Markvart kaže: „Ne bih rekao da je EU ucenila Hrvatsku, ali naravno da Hrvatska to nasilje ne vrši tek tako, već da bi sprečila da osobe koje traže zaštitu mogu da podnesu zahtev za azil u Uniji“.

I dodaje: „Podržavam ulazak Hrvatske u Šengen, ali pritom i Hrvatska mora da se pridržava Zakona o šengenskim granicama (Schengen Borders Code), između ostalog i člana 4, kojim se garantuje poštovanje osnovnih prava i sprečiti prisilna ilegalna proterivanja.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android