Radi se 4 miliona ljudi.

Polovina je uspela da se domogne inostranstva i u medjuvremnu živi u susednim zemljama, Siriji i Jordanu.Druga polovina je još uvek u Iraku, lutajući besciljno po zemlji ,bez krova nad glavom ,bez posla.

Beatris Megavand je u Medjunardnom crvenom krstu zadužena za ovaj region:

«Nestašica ima u svim oblastima – u medicini, pa čak i kada je pitanju voda za piće. To je zapravo najveći problem.Pritom se ne sme zaboraviti da su većina izbeglica u Iraku - deca - mladja od 12 godina.»

UNHCR računa da bi samo u ovoj godini , za najosnovijne potrebe izbeglica trebalo 60 miliona dolara. Dugoročno – radi se milijardama.

Medjutim novac je samo jedan od problema, kaže Megavand.

«Medicinske ustanove se bore sa nedostatkom personala ..mnogi radnici su zbog loše bezbednosne situacije odavno napustli Irak.Nema dovoljno lekara,bolničara a ni lekova.»

Rafik Džanen iz Medjuanrodne organizacije za Migraciju, vodi više projekata u Iraku.Kaže da je postalo nemoguće raditi bez lokalnog stanovništva – za druge je situacija previše opasna.

«To je jedni način da se nešto uradi.Moraju se poznavati ljudi na licu mesta- sa njima se mora razgovarati.Ovako je bolje nego kada smo bili rasporedjivaani sa plavim šlemvima - tada smo bili na meti.»

Džanen, kao i mnogi drugi učesnici konferencije, očekuje od ovog susreta pre svega jedno – koncept za budućnost humanitarne pomoći u Iraku. Finansijski i konkretno.Na primer ,od Evrope i SAD se očekuje da izraze spremnsot da prime posebno ugrožene osobe, stare i bolesne.UNHCR polazi od toga da se radi o najmanje 20 000 ljudi.