Za predsedničke izbore u Iranu koji se održavaju 18. juna prijavljena su 592 kandidata, od toga 40 žena, objavilo je tamošnje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Na izborima 2017. bilo je 1.636 kandidata, uključujući i 137 žena. To znači da je njihov udeo tada od 8,3 odsto bio samo nešto malo veći nego sadašnjih 6,75 procenata.

Ali broj kandidatkinja i kandidata će se smanjiti zbog toga što je neophodno da takozvani „Savet čuvara“ proveri njihove biografije. Imena kandidata koji su prošli proveru trebalo bi da budu objavljena krajem maja.

-pročitajte još: Kako Iran podržava Hamas

Ahmadinedžad želi ponovo da se kandiduje

Gotovo 30 prijavljenih osoba su poznate su ličnosti u iranskoj politici. Među njima su potpredsednik Ešak Džahangiri, vrhovni sudija Ibrahim Raisi i bivši predsednik parlamenta i pregovarač o nuklearnom programu Ali Larijadžani.

Bivši predsednik Mahmud Ahmadinedžad takođe želi ponovo da se kandiduje. On je bio šesti predsednik Islamske Republike Iran, od 2005. do 2013. godine. Na izborima 2017. njegova kandidatura je odbijena.

„Bilo bi pogrešno ponovo odbiti njegovu kandidaturu. Savet čuvara trebalo bi da se povuče i pusti glasače da odluče da li žele Ahmadinedžada ili ne“, kaže za DW iranski novinar Mohamad Sadeg Džavadi-Hesar. On naglašava da nije pristalica Ahmadinedžada, ali želi otvoreno političko takmičenje od kojeg bi, kaže, i svi ostali kandidati imali korist.

Džavadi-Hesar je član reformski orijentisane „Stranke nacionalnog poverenja“ (Etemade Meli). Ta partija je tokom drugog mandata predsednika Ahmadinedžada bila zabranjena. Njen bivši lider, klerik Mehdi Karubi, kandidovao se 2009. godine na predsedničkim izborima. Nakon „kontroverznog izbornog rezultata“, koji Karubi nije prihvatio, usledile su masovne demonstracije u čitavoj zemlji i pojava opozicije, odnosno takozvanog Zelenog pokreta. To su brutalno suzbile snage bezbednosti pod kontrolom Ahmadinedžadove vlade. Od 2010. je Karubi, koji danas ima 83 godine, u kućnom pritvoru.

A Ahmadinedžad sve do danas negira da je tada bilo izborne krađe i tvrdi da ima „milione pristalica“. Ako njegova kandidatura ne bude odobrena, on i njegove pristalice bojkotovaće izbore, najavio je bivši predsednik. Ako se to dogodi on bi kasnije mogao da tvrdi da je niska izlaznost, što mnogi poznavaoci prilika u tom slučaju očekuju, posledica njegovog bojkota. Na izborima 2017. godine je, inače, odziv bio 73 odsto.

Birači po svoj prilici neće imati pravi izbor, jer se očekuje da će Savet čuvara diskvalifikovati odnosno izuzeti mnoge kandidate koji imaju šanse, kaže novinar Džavadi-Hesar. „Na primer, prilično sam siguran da će omiljeni reformista Mustafa Tadžsade biti odbijen“. Tadžsade je bio zamenik ministra unutrašnjih poslova u vladi Mohamada Hatamija početkom dvehiljaditih.

Prema proceni Džavadi-Hesara, do male izlaznosti moglo bi da dođe i zbog činjenice da opet verovatno nijedna žena neće dobiti odobrenje za kandidaturu. „Savet čuvara ne može da diskriminiše polovinu društva, odnosno žene, a onda da očekuje da će one stalno da izlaze na birališta“, kaže Džavadi-Hesara.

Drugi pokušaj Ebrahima Raisija

Savet čuvara, koji se sastoji od dvanaest pravnika, uključujući i šest stručnjaka za islamsko pravo, odlučuje o tome ko je pogodan kandidat za izbore. Svaki podnosilac kandidature mora biti „uvažena osoba“ u politici ili religiji, i mora da pokazuje da je odan Islamskoj Republici. Mahmud Ahmadinedžad, koji je u svom drugom mandatu brutalno suzbio opoziciju i izolovao zemlju stalnim provokacijama Zapada, bio je 2017. neprikladan kandidat za Savet čuvara.

Konzervativni krugovi unapred su se dogovorili oko novog kandidata: klerika Ebrahima Raisija. On je nekada bio deo takozvanog „Odbora za smrt“, koji je odgovoran za pogubljenje hiljada političkih zatvorenika 1980-ih.

Raisi je međutim 2017. izgubio na izborima od aktuelnog predsednika Rohanija, ali ga je verski vođa, ajatolah Hamnei, 2019. imenovao za vrhovnog sudiju. Raisi se sada ponovo kandiduje, a zbog svoje bliskosti sa Hamneijem on važi kao kandidat onih koji zastupaju tvrdu liniju.

Među njih spada i nekoliko pripadnika Revolucionarne garde koji su izrazili spremnost da se kandiduju. Među njima su bivši ministar obrane Hosein Dehkan i general Saed Mohamad, trenutno, inače, savetnik komandanta Revolucionarne garde Hoseina Salamija.

S druge strane, s obzirom na da očekuju da njihov favorit Tadžsade neće dobiti dozvolu, moguće je da će reformisti i umerene snage podržati aktuelnog potpredsednika Ešaka Džahangirija ili bivšeg predsednika parlamenta Alija Laridžanija, koji se smatra umerenim konzervativcem.

Široko rasprostranjeno razočarenje

„Bez obzira na to koga podržavaju, mislim da je malo verovatno da će reformisti moći da mobilišu svoje glasače“, ocenjuje 36-godišnja aktivistkinja Mahdijeh Golro. Ona sama je do sada nekoliko puta bila hapšena i osuđivana na zatvorske kazne zbog zalaganja za ženska prava i demokratiju. Emigrirala je u Švedsku u leto 2019.

„Ljudi u Iranu su razočarani i više ne veruju u izbore“, kaže Golro. I to ne samo zato što Savet čuvara unapred eliminiše neke kandidate, već i zbog toga što „kandidati koji obećavaju reforme ne mogu ništa stvarno da promene ako pobede na izborima, u slučaju da je to protiv volje verskog vođe i Saveta čuvara“.

Politički sistem u Iranu, smatra aktivistkinja, nije sposoban za reformu. A rezultat je, kaže, sledeći: „Aktivisti civilnog društva koji su u prošlosti više puta mobilisali glasače za reformske snage – sada su odustali.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.