Više od 82.000 zaraženih i skoro 5.200 umrlih od korone. To su podaci Univerziteta Džon Hopkins od 20. aprila. Iran je i dalje jedna od deset najviše pogođenih zemalja pandemijom.

Pritom je upozorenje koje je Odbor za nauku iranskog parlamenta izdao prošle nedelje izazvalo dodatnu zabrinutost: Ako se mere izolacije ne budu poštovale, moglo bi da bude zaraženo i do 75 odsto Iranaca, a čak 30.000 ljudi moglo bi u tom slučaju da umre.

-pročitajte još: „Mala đavolja zemlja“: Albanija na meti Irana

Već nedeljama se i iranska država i tamošnje stanovništvo bore protiv virusa – pre svega medicinskim sredstvima. Ali tokom prvih sedmica, u sve to umešala se i vera. Tako je verski vođa Irana Ali Hamenei, u svom obraćanju vernicima povodom iranske Nove godine 22. marta, rekao da je za izbijanje pandemije, osim „ljudskih neprijatelja“ odgovoran i „zao duh“ (džini). „Imamo snagu džina i ljude koji zajedno rade“, rekao je Hamnei.

Pragmatične mere

Ne obazirući se na takve izjave, vlada je, pri donošenju mera protiv širenja virusa, delovala pragmatično i odlučno. Na verska osećanja građana se malo obazirala.

Tako su vlasti još 16. marta najavile da će, u cilju zaustavljanja širenja virusa, zatvoriti svetilište osmog imama reza u gradu Mašhadu, kao i svetilište sestre Fatime bin Musa u hodočasničkom gradu Ghomu. Ta mesta su među onima koja su najviše pogođena zarazom, a infizirano je i više imama.

Ubrzo nakon te najave, besni demonstranti okupili su se ispred ta dva sveta mesta i pokušali da probiju vrata. Za tili čas su se snimci tih, ali i sličnih događaja proširili na društvenim mrežama. Akcije fanatika – smatra se da njihov broj nije preveliki – naišle su na kritiku. Napadi su oličenje „svetog neznanja“, izjavio je poslanik Ahmad Mazani, koji, iako i sam pripada klerikalnim krugovima, zastupa umerene stavove.

Razlike između nauke i religije

Zbog tih mera koje su donete, najpre se stekao utisak da se vera, zbog korona-virusa našla na optuženičkoj klupi, kaže za DW Gul Jamas, novinar i politički analitičar iz Teherana. Većina vernika je, ukazuje, nevoljno prihvatila to da, zbog virusa, ne može da posećuje džamija i svetilišta. „Smatra se da su ta svetilišta duhovna i fizička zaštita od bolesti, a ne mesta na kojima se bolest širi“. Zato odluka da se ona zatvore za vladu nije bila laka, objašnjava Jamas.

-pročitajte još: Vaskrs uz prazne crkve

Međutim većina Iranaca su, tvrdi novinar iz Teherana, umereni muslimani. „Oni razumeju da su religija i nauka dve različite sfere. Zbog toga one, iz njihovog ugla gledanja, nisu jedna drugoj suprotstavljene – one mogu da egzistiraju jedna pored druge. I jedna i druga trebalo bi da odgovore na to kako da se održimo zdravima – i duhovno i telesno“, sumira Gul Jamas.

Ekspertkinja za Iran iz berlinske Fondacije nauka i politika (SWP) Azadeh Zamirirad, na situaciju gleda malo drugačije. Korona-kriza dovela je teokratsku državu u nepoznatu i nezgodnu situaciju, oceila je Zamirirdad u autorskom tekstu na internet-stranici SWP. Država, piše ona dalje, mora, ne samo da ukine verske rituale koji su bitni za njeno samopoimanje, već aktivno mora da zaustavi vernike da ne obavljaju te rituale. U krizi je vlada religiju za sada ostavila po strani i to uz odobrenje vođe revolucije, koji je vrhovna verska instanca u državi.

Ta odluka je imala širok uticaj za javnost: „Zatvaranje svetilišta koja su decenijama važila kao mesta ozdravljenja, isto je što i demistifikacija šiitskih uverenja“, napisala je Azadeh Zamirirad za berlinsku fondaciju.

Zatvaranje svetilišta, čin koji bi u psihološkom smislu mogao da potrese građane, vlada je pokušala retorički da ublaži, podseća Gul Jamas, novinar iz Teherana: „Vođstvo je saopštilo da je reč o neuobičajenom virusu. Postoji mogućnost, kako je dalje navedeno, da je reč o biološkom oružju koje su proširili međunarodni imperijalisti i hegemonisti – mislilo se na SAD – kako bi napali Iran. Nakon toga je većina ljudi uputstva vlade shvatila ozbiljnije nego do tada“, kaže Jamas.

-pročitajte još: SAD i Iran - od kraja 19. veka do danas

Podsticaj za sekularizam?

Vlada u Teheranu se već mesecima suočava s velikim otporima, podseća Azadeh Zamirirad iz berlinske fondacije SWP. Uznemireni zbog uticaja ekonomske krize, veliki broj demonstranata je prošle jeseni doveo u pitanje privredni rast koji vlada propagira. Nakon što je početkom januara greškom oboren ukrajinski putnički avion, vlada se, zbog loše informacione strategije, našla pod političkim pritiskom. A u kontekstu korona-krize, ideja sekularizma sada dobija novi podsticaj, tvrdi Zamirirad.

Odvajanje religije i politike u suprotnosti je sa fundamentalnim principom uređenja Islamske republike Iran, koja sekularno uređenje kategorički odbacuje. „Ipak, sa aktuelnom krizom će se neizostavno ponovo otvoriti pitanje odnosa religije i države s kojim se iranski filozofi, sociolozi i verski službenici od osnivanja Islamske republike ne bave“, napisala je Zamirirad.

Ipak, brojni Iranci religiju vide i dalje kao zaštitu od virusa, ukazuje Gul Jamas. Tako oni praktikuju islamske običaje koji se odnose na čistoću i trenutno se mole više nego inače. I jedno i drugo im, kako kaže Jamas, pomaže u tome da prevaziđu krizu, duhovno i telesno. Oni se takođe, dodaje novinar iz Teherana, pridržavaju pravila ponašanja u slučaju pandemije koja važe od vremena poslanika Muhameda, poput držanja distance. „Sve to je ljudima – posebno vernicima – pomoglo da se efikasnije suprotstave zarazi“, tvrdi  Gul Jamas.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android