Iran „bez sumnje“ stoji iza napada na saudijska naftna postrojenja, saopštila je vlada u Rijadu u sredu uveče. Istraga je pokazala da rakete ne dolaze iz Jemena i da nisu ispaljene sa jugozapada, već sa severa.

SAD su preko vikenda Iran proglasile odgovornim za napade. Nedvosmisleni dokazi za to još nisu predočeni.

Odgovornost za napad, kojim je privremeno prepolovljena eksploatacija nafte u Saudijskoj Arabiji, preuzeli su pobunjeni Huti iz Jemena, saveznici Irana. Oni su već više od četiri godine izloženi napadima saudijske avijacije, koji su prouzrokovali velike žrtve među civilnim stanovništvom.

„Teheran želi da SAD pokaže granice“

U zvaničnom pismu upućenom SAD, Ministarstvo spoljnih poslova Irana kategorično je odbacilo umešanost u napade na saudijska naftna postrojenja. „Iran s napadom nema ništa“, navodi se u pismu dostavljenom SAD preko ambasade Švajcarske u Teheranu. Švajcarska u Iranu predstavlja diplomatske interese SAD. „Ukoliko dođe do (vojne) intervencije na Iran, na nju će biti odmah odgovoreno s nesagledivim dimenzijama“, navodi se još u pismu.

„Iranska strategija i poruka glasi: Ukoliko Iran bude napadnut, to će čitav region da povuče u nesagledivi rat. Teheran želi da podigne cenu konflikta između SAD i njenih saveznica s jedne, i Irana s druge strane – na najveći mogući nivo“, smatra Farzaneh Rostei u razgovoru za DW. Ta novinarka koja prati vojna pitanja u regionu Persijskog zaliva, ne veruje da Iran nema baš ništa s napadom na saudijska naftna postrojenja. „Sklonija sam da sumnjam da Iran uz pomoć Hutijevaca ili drugih šiitskih paravojnih grupa pokušava da pokaže SAD gde su granice“.

SAD su u maju 2018. jednostrano izašle iz tzv. atomskog sporazuma sa Iranom i shodno svojoj strategiji „maksimalnog pritiska“, uvele niz sveobuhvatnih sankcija Teheranu. Američki predsednik time, kako sam kaže, želi da prisili Iran na novi, sveobuhvatniji sporazum o atomskom programu, koji uključuje i iransku regionalnu politiku i njen raketni program.

„Blamaža Saudijske Arabije“

Saudijska Arabija, najvažniji američki saveznik na području Persijskog zaliva i najveći rival Irana, podržava američku politiku. Istovremeno, između Saudijske Arabije i Irana vodi se opasna borba za prevlast na Bliskom istoku. I dok Iran na bazi rezolucije 2231 Saveta bezbednosti UN iz 2015. godine ne može da uvozi oružje, Saudijska Arabija spada u zemlje koje izdvajaju najviše novca za kupovinu naoružanja.

„Saudijska Arabija je najvažniji kupac američkog oružja. Deset odsto američkog izvoza oružja otpada na Saudijsku Arabiju“, podseća ekspert za Bliski istok Mihael Liders u intervjuu za DW. „Pa ipak, dovoljno je nekoliko običnih dronova kako bi se ključni dijelovi naftne industrije doveli do zastoja. To je velika blamaža za Saudijsku Arabiju“, ocenjuje Liders.

Saudijski princ i ministar odbrane Mohamed bin Salman ocenio je da je napad dronovima „test odlučnosti međunarodne zajednice da reaguje na takve napade koji ugrožavaju međunarodnu stabilnost i sigurnost.“ Američki predsednik Tramp najavio je da će „značajno pojačati“ sankcije protiv Irana.

Iran pod pritiskom – i iznutra

Iran je već sada pod ogromnim pritiskom zbog američkih sankcija. Tamo se skoro svakoga dana dešavaju protesti, koje iranske snage sigurnosti brutalno guše, kao što je to bio slučaj u ponedeljak u gradu Arak na zapadu zelje. Tamo su stotine radnika kompanije „Heavy Equipment Production Company“ (HEPCO) izašle na demonstracije, jer od juna nisu primili plate. Taj najveći proizvođač teških mašina na Bliskom istoku nalazi se pred bankrotom.

Rastući pritisak spolja i iznutra ostavlja posledice. „Iran je pri kraju sa svojom strategijom strpljenja“, kaže Eli Geranmajeh, iz organizacije „European Council on Foreign Relations“ (ECFR). Teheran se najpre ponadao ekonomskom paketu EU i Kine, a sada im još jedino preostaje da pričekaju i da se nadaju da će na narednim izborima u SAD da pobedi neki demokrata“, smatra Geranmajeh.

Prioritet Irana: novac od nafte

I pored toga što je nejasno u kojoj meri Iran stoji iza napada na saudijska naftna postrojenja, jasno je kakve su njegove vojne mogućnosti po pitanju asimetričnog vođenja rata, ali i kršenja pravila o svetskom snabdevanju naftom.

To je Iran dovelo u fokus međunarodne zajednice. Čini se da je Teheran spreman na sve kako bi ostvario svoj primarni cilj: ukidanje američkog embarga na naftu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android